BEOGRAD - Zaključci koji su usvojeni na današnjoj konferenciji ministara unutrušnjih poslova u Beču, da zemlje "balkanske rute" ne trebaju više da čekaju zajedničko evropsko rešenje, već da moraju biti preduzete nacionalne mere za zaustavljanje izbegličkog talasa pokazala je da Srbija ne treba da gleda u ostatak Evrope i zemlje koje ne primaju migrante, nego u to kako se ponašaju zemlja prijema, Austrija i Nemačka, i da se ponašamo u skladu sa tim. izjavio je danas Vladimir Cucić , komesar za izbeglice i član Radne grupe za rešavanje problema mešoviti migracionih tokova.
Cucić je, gostujući u emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine, rekao da vest da će sve službe bezbednosti u Srbiji biti u stanju pripravnosti, uključujući i vojsku, svakako jeste umirujuća, jer se uvodi još jedan od ozbiljnih sistema kojim se obezbeđuje dodatna kontrola granice, što su sve naše komšije odavno uradile.
Cucić smatra i da će u narednih mesec dana doći do značajnog raspleta situacije, te da će se period koji je počeo 8. maja prošle godine "u narednih mesec dana ozbiljno okončati", kada se bude uspostavio sistem.
"Uz svo uvažavanje Belgije i Slovačke, one ne primaju migrante. Za nas su reper ponašanje Austrije i Nemačke, ali i jednim delom zemlje Skandinavije, koje su već skoro zatvorile granice. Biće kako odluče ljudi kod kojih migranti idu, jer mi nemamo pravo da dižemo lažne nade i očekivanja, bolje da sada kažemo migrantima da neće moći da uđu u zemlje u koje su se zaputili", objašnjava on.
Cucić smatra da je veliko pitanje koliko će Grci izdržati, te da Turska koristi mehanizam puštanja migranata ne bi li ostvarila niz političkih benefita.
"Meni je drago što nismo gledali kako da nešto ućarimo na izbeglicama i kako da ih se ratosljamo. Podsećam vas da smo pre dve godine imali strašne izlive ksenofobije, ali pristojna Srbija je ipak pobedila. Ponosan sam na ovu zemlju. To što smo prošli za ovih 20-ak godina je opredelilo našu svest", ukazuje on.
Cucić podseća da smo mi jedina zemlja regiona u kojoj je došlo do promene etničke strukture stanovništva, ne zato što smo nekog isterali, već zbog ljudi koje smo primili u preko 700 kolektivnih centara, od koji više od trećine nisu Srbi.
"Samo dve opštine su me izvestile da ne žele da sarađuju kod prihvata migranata…ipak smo mi jedan dobar svet", kaže on.
Cucić smatra da je od maja prošle godine, kada su znaci upozorenja migrantske krize bili očigledni, do danas došlo do konsolidacije, da se "nešto prosejalo", da se jasno vidi ko je zainteresovan za rešavanje ovog pitanja i ko je na svaki način to odbijao od prvog trenutka.
"Bilo bi idealistički očekivati da će Evropa imati unison glas, jer nisu ni interesi isti, a očigledno je da će to dugo potrajati", ukazuje on i dodaje da je sada manje zabrinut zbog toga što je "sada jasno šta nam je činiti".
"Mi smo spremni za najgori scenario"
Izjavu austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca, da treba propuštati ograničen broj migranata i samo "određenog profila", Cucić smatra logičnom s obzirom na činjenicu da su već prošle godine izveštaju pokazivali da se radi o ljudima iz preko 60 zemalja Afrike, Bliskog istoka i Azije.
Komesar za izbeglice ponavlja da je u takvoj situaciji objektivno slušati zemlju prijema, jer ti ljudi žele da idu tamo.
"U slučaju da ih zemlja prijema ne želi, ti ljudi će negde ostati, a Srbija je jedna od zemalja u kojoj je moguće da oni ostanu, ali ne za trajno, jer ne možemo mi nikoga da zadržimo ko to neće", objašnjava on.
Sa druge strane, Cucić dodaje da može da se desi da u tom "limbu" u Srbiji ostane jedan veliki broj ljudi i da su neki "katastrofični scenariji" predviđali cifre od par hiljada do 150.000 migranata.
"Mi smo spremni za najgori scenario, ali sada se broj migranata koji su ostali zaglavljeni u Srbiji meri stotinama, dakle, ni hiljadu ljudi", kaže on.
Govoreći o predviđanjima da bi novi talas migranata mogao da krene već od proleća, Cucić ponavlja da sve zavisi od Nemačke i Austrije, te da ukoliko one pošalju jasan signal da nema više ulaska, oni neće više dolaziti.
"Najneodgovorniji bi bio taj koji bi migrantima rekao da mogu da prođu dalje. Dosta je njima svega… bolje im odmah reći da tamo nisu poželjni i da mogu, ukoliko žele i ukoliko se ispune uslovi, da traže azil u Srbiji", kaže on i pojašnjava da je od 700.000 migranata, koliko je prošlo kroz Srbiju, do sada samo osmoro zatražilo azil.
"Hrvati imaju pesničke slobode, vratili su nam 166 Avganistanaca"
Cucić se osvrnuo i na problem oko 400 Avganistanaca, koji su do pre četiri dana bili dobrodošli u EU, ali da je Hrvatska, a ne Nemačka, odjednom donela odluku da ih više ne propušta.
"Hrvati imaju pesničke slobode, i od 800 ljudi sa svim regularnim biometrijskim potvrdama i papirima, nakon što su ih provukli kroz svoju kontrolu, vratili su nam 166. Mi im lepo kažemo da dalje ne mogu, da će biti izloženi strašnom maltretiranju", objašnjava on i dodaje da u zemljama Magreba (Alžir, Maroko…) ne postoje nikakvi rasni ili politički razlozi koji bi bili opravdanje za te ljude da krenu.
Govoreći o zastoju na granici sa Hrvatskom, Cucić objašnjava da su na "balkanskoj ruti" svi usporeni zbog primene novih pravila."Prvo isprazniš zemlju, pa kreneš od početka… ne smeš dozvoliti da imaš repove, a Hrvat ne dozvoljava ni jedan rep. Migranti koji prolaze kroz Hrvatsku nemaju nikakav kontakt ni sa čim i ni sa kim", ističe on.
Kada je u pitanju šverc ljudi, Cucić navodi da je Srbija sve uradila da te ljude učinimo vidljivim, da svi imaju papire, da mogu da uđu u taksi ili voz.
O kritikama iz EU: Po tuđem turu ni 100 batina ne boli
On navodi da srpske granice ni jednog trenutka nisu bile zatvorene, već da je samo pojačana kontrola i da je ceo tok usporen u saradnji sa komšijama.
"Moramo da znamo šta igramo, košarku ili vaterpolo, da li da kupujemo gaće ili veliku loptu? To što EU kritikuje Austriju i zemlje "balkanske rute", od kojih traže da odustanu od profilisanja migranata, može da se svede na onu narodnu: Po tuđem turu ni 100 batina ne boli", kaže on i ilustruje činjenicom da je došlo do pobune u EU Cucić, takođe, smatra da izbeglice nije moguće vratiti u Tursku, da Grčka ne može da se odbrani, te da je "balkanska ruta" za izbeglice ona "na kojoj može da se preživi".
Identifikovano 17 eventualnih centara za migrante u Srbiji
Cucić je posebno ponosan na činjenicu da je u Srbiji napravljen sistem u kom ne postoji opština u kojoj nema osoba ili kancelarija koja bi se, u slučaju nužde, bavila izbeglicama, te da je identifikovano 17 centara koji bi mogli da budu prihvatni centri u slučaju scenarija koji, za sada, ne izgleda izvestan, po kom bi veći broj migranata mogao da nađe utočište u Srbiji.
"Postoje objekti u Tutinu, Sjenici, Banji Koviljači, Bogovađi i Krnjači, kao stalni centri koje smo već imali. Van toga, postoje objekti po obodu, u Bosilegradu, Dimitrovgradu, Pirotu, Zaječaru, Negotinu, gore u Kikindi, Subotici, Somboru i Šidu, kao je najizlaznijoj tački. Zaštitili smo kompletan obod države prema BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj", navodi on.
Cucić objašnjava da je napravljen plan u slučaju da nam se desi da odjednom dođe 300 ljudi na -20 stepeni celzijusa, te da je u Nemačkoj video da su bivše kasarne DDR pretvorene u takve centre.
