"Činjenica je da manje ljudi izlazi iz Srbije, da su granice postale zatvorene, ali zbog mera koje je uvela Srbija, tačnije zajedničkim patrolama vojske i policije dosta je 'zategnutije' na srpskoj granici, tako da značajno manji broj migranata i ulazi u Srbiju", rekao je Mišković novinarima u Šidu.
U stalnim centrima kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije je nešto više od 300 ljudi, rekao je on podsetivši da su stalni kapaciteti tih centara oko 2.000 mesta.
Dodao je da u 14 privremenih prihvatnih centara ima nešto više od 1.500 ljudi.
On je dodao da Srbija ima usvojenu uredbu o smeštaju lica koja su dobila neki vid međunarodne zaštite, te da se trenutno radi uredba o integraciji, čime će se, naveo je, steći i pravni osnov da se migranti integrišu.
Za sada nema zaintresovanih, svi žele da odu u zemlje Zapadne Evrope jer, kako su rekli Srbija ne može da im obezbedi posao sa odgovarajućom platom.
Mudžib Hamdert (32), mašinski inženjener iz Avganistana, koji je pre desetak dana došao u prihvatni centar u Adaševcima, kaže da želi da odvede porodicu na sigurno. U prihvatnom centru mu je dobro, ne žali se, dodaje da ih Crveni krst redovno snabdeva hranom, ali ne želi da ostane ovde.
"Bilo koja zemlja u Evropi, nije bitno koja. Nadam se da tamo mogu naći posao zato što sam obrazovan. Imam 10-godišnje iskustvo u poslu kojim se bavim", priča on. Naglašava da je imao dosta problema dok nije došao u Srbiju i da je sa porodicom proveo pet, šest dana u šumi.Komentarisao je i štrajk glađu migranata na granici sa Mađarskom, veruje da oni samo žele da pređu granicu i da što pre uđu u tu zemlju."Žele da pronađu rešenje za svoj problem", istakao je on.
Oko hiljadu migranata se nalazi u tri prihvatna centra na granici sa Hrvatskom - Adaševci, Principovac i Šid.Pomoćnik predsednika opštine Šid Ivica Jović kaže da je preko te teritorije od 16. septembra do danas prošlo blizu 700.000 migranata.
Nekada su vozom išli do Hrvatske, danas su blokirani, a to može da napravi problem.
"Počela su određena sitna krivična dela da se dešavaju. To je sve pod kontrolom policije i procesuirano je, ali se bezbednost mora povećati", priča Jović.
Zbog toga je juče zasedao Savet za bezbednost opštine Šid, a zaključak je da se mora poboljšati komunikacija između Komesarijata za izbeglice, lokalne samouprave i policijske stanice.
"Kada se izvrši neko krivično delo postupci traju dugo, pre svega zbog utvrđivanja identiteta. Za sada nema većih dela koja bi ugrozila bezbednost, ali delujemo preventivno", rekao je on.Lokalnim samoupravama želi da pomogne i Fondacija Ana i Vlade Divac, koja je od prošlog avgusta do sada uložila oko tri miliona dolara u humanitarne svrhe.
Direktorka Fondacije Ana Košel kaže da je projekat podrške lokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu nastavak aktivnosti Fondacije, a koje se sprovode u saradnji sa USAID-om.
U okviru tog projekta potpisani su Memorandumi o saradnji sa opštinama Šid, Subotica, Preševo, Dimitrovgrad,
