Provokacije su počele još 1997. godine, trajale su tokom 1998 da bi sve kulminiralo krajem septembra, kada su ubijena petorica naših vojnika.
Tako stižemo i do Velikog petka 1999. godine kada se desio krvavi napad na Košare.
" Do početka agresije, naši graničari su obezbeđivali državnu granicu u jednim izuzetno surovim uslovima, oni su se nalazili na položaju i samo su u karaulu dolazili možda po nekoliko dana da se odmore, presvuku, zamene uniforme i opet se vraćali na položaj, gde su bile zemunice, tu su i spavali i tu im je doturana hrana. Graničar nije mogao da bude svaki vojnik. To je bila prva kategorija vojnika, u rangu sa padobrancima, sa vojnim policajcima, sa izviđačima, sa gardistima", priča pukovnik Duško Šljivančanin, ratni komandant 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa.
Vojnici koji su tada bili na karauli Košare imali su između 18 i 22 godine.
"Reći ću da su ta deca odrasla preko noći. I kada je počela bitka na karauli Košare ja sam se prosto zaprepastio, pozitivno naravno, njihovim reakcijama, njihovom kreativnošću, njihovom samoinicijativom. I ja sam se borio 8. aprila na karauli Košare", priseća se pukovnik Šljivančanin.
Udružene snage NATO su tada, regularne vojske Albanije i albanskih terorista iz OVK, otpočele ofanzivu na karaulu Košare. Ova krvava bitka, upamćena je po vojnicima graničarima uzrasta od 18 do 22 godine, koji su branili jugoslovensku državnu granicu sa Albanijom.
(KURIR TV) SEĆANJE NA TRI MESECA PAKLA: Evo šta je prethodilo bici za KARAULU KOŠARE
BITKA ZA KOŠARE JE SVETLI PRIMER ISTORIJE: Heroji se ne zaboravljaju!
POTRESNA ISPOVEST SESTRE VOJNIKA POGINULOG NA KOŠARAMA: Platili 17.500 evra za telo junaka!
(EPK)
