"Imamo primere da se ne poštuje zakon, da odete u apoteku i kupite antibiotik bez ikakvog recepta. Oni to rade jer njima je čilj da prodaju antibiotike, profit, ali ne poštuju zakon", rekao je ministar nakon skupa "Rezistencija bakterija na antibiotike i racionalna upotreba antibiotika".
On kaže da se lično i sam uverio da se u privatnim apotekama mogu kupiti antibiotici bez recepta i naglasio da će sve apoteke koje se ogluše o zakon snositi konsekvence predviđene zakonom.Ministar je apelovao i na lekare da propisuju antibiotike samo kada je neophodno i kada se nakon obavljenih analiza utvrdi da je reč o bakterijskoj infekciji u suprotnom ukoliko se nastavi sa neselektivnom primenom antibiotici više neće imati nikakvog efekta.
U Srbiji je, nastavlja on, tokom 2015. godine ostvarena potrošnja od 37 definisanih dnevnih doza antibiotika na 1.000 stanovnika, to znači da je svakog dana 37 stanovnika od 1.000 koristilo neki antibiotik.Pojašnjava da ta brojka svrstava Srbiju na veoma visoko mesto po potrošnji antibiotika u poređenju sa ostalim zemljama Evrope "Otpornost bakterija na antibiotike je globalni problem i predstavlja veliku pretnju javnom zdravlju. Situacija se pogoršava pojavom novih multirezistentnih sojeva bakterija", pojasnio je Lončar.Kako kaže to preti da nas vrati u "pre-antibiotsku eru" gde transplantacija organa, hemoterapija malignih bolesti ne bi bile moguće.
Predstavnica Agencije za lekove i medicinska sredstva Vesela Radonjić kaže da je prosek prosek potrošnje antibiotika u evropskim zemljama 20 do 22 definisane dnevne doze na 1.000 stanovnika, a da Srbija sa 37 definisanih doza spada među vodeće zemlje u Evropi."To nije dobro, potrebno je da zajedničkim snagama radimo na tome da situaciju popravimo. Zabrinjava to što je u 2015. godini porasla potrošnja u odnosu na 2014. godinu", rekla je ona.
Šefica kancelarije SZO u Beogradu dr Zsofija Puszmai, naglasila je da je važno da se u smanjenje upotrebe antibiotika uključe svi zdravstveni radnici, pacijenti, farmaceuti, donosioci odluka."Za zdravstvene radnike jako je važno da prate smernice koje postoje, da su dobro informisani, da prepisuju antibiotike samo kada urade sve potrebne analize i uvere se da je reč o bakterijskoj, a ne o virusnoj infekciji", rekla je Puszmai.
Za pacijente, nastavlja ona, važno je da slede uputstvo lekara, kada i koliko treba da uzimaju antibiotike, da ne prekidaju terapiju, ali je važno i pranje ruku kod kuće, ali i u bolnicama, kao i preventivna imunizacija."Vakcinacijom vrlo često može da se reši veliki deo problema koji sutra uzrokuju neophodnost korištenja antibiotika", rekla je šefica SZO u Beogradu.
Predstavnica Svetske Banke Ana Holt kaže da se u izveštaju Svetske banke navodi da rezistencija bakteruija na antibiotike imaće značajan uticaj na finansijski aspekt."Ukoliko se nešto ne preduzme imamo opasnost da će 30 miliona ljudi do 2050. godine biti gurnuto u siromaštvo, zbog nemogućnosti rešenja za određene bolesti", naglasila je ona.Antibiotici su lekovi koji ubijaju ili sprečavaju rast bakterija i koriste se u lečenju bakterijskih infekcija.Nisu delotvorni protiv virusa koji uzrokuju bolesti kao što su grip, obična prehlada ili akutni bronhitis.Neselektivna priomene antibiotika dovodi do rezistencije bakterija na antibiotike što znači da su antibiotici izgubili sposobnost da ubiju ili spreče rast i razmnožavanje bakterija.
