Naučnici napravili bebu bez majke; Gejevi će moći da imaju sopstvenu decu; Istorijski uspeh naučnika - samo su neki od naslova u svetskim medijima koji su pre desetak dana privukli veliku pažnju javnosti nakon što su objavljeni rezultati istraživanja u kojima je učestvovao i naš molekularni biolog Miodrag Gužvić. Student Beogradskog univerziteta otisnuo se na kaljenje u beli svet, a sudbina ga je odvela u Nemačku, odakle je pomagao kolegama iz Velike Britanije čiji je rad objavljen u magazinu Nejčer komjunikejšens.Nakon što se vratio s konferencije u Kini, doktor Gužvić je izdvojio vreme da čitaocima Kurira objasni detalje ovog zanimljivog istraživanja.Brojni svetski mediji preneli su da ste uspeli da napravite bebu bez majke. Šta ste vi zapravo uradili?- Navodi u medijima da su dobijeni miševi bez majke nisu tačni. Takođe, navodi da će se jednog dana za dobijanje dece koristiti ćelije kože i da neće biti potrebne jajne ćelije ili da će to biti metoda kojom će gej parovi moći da dobiju decu samo su spekulacije koje nemaju osnov ni u jednom naučnom istraživanju. U ovom projektu cilj je bio analizirati rane faze embrionskog razvića. Za to su korišćene hemijski modifikovane jajne ćelije miševa i cilj je bio proveriti da li tako modifikovane jajne ćelije u kombinaciji sa spermatozoidom mogu dati zdrave miševe. Nastali embrioni su se razvijali u telu ženki miševa.Vaša istraživanja su još u početnoj fazi, a kada najranije možemo očekivati njihovu primenu i u kojim oblastima?- Veoma malo otkrića nalazi put do apoteke ili pacijenta. Čak i ako se otkrije terapija za neko oboljenje, često su potrebne decenije da bismo bili sigurni da nema neželjenih efekata.Vi ste stvorili uslove za reprodukciju bez ženske jajne ćelije, a japanski naučnici su nedavno stvorili spermu iz matičnih ćelija. Da li se vi to igrate boga?- Unapređenje kvaliteta ljudskog života je prioritet nauke. Ako ste protivnik toga da se ljudi „igraju boga”, onda bi neko mogao smatrati da ne bi trebalo da imamo službu za hitnu pomoć, već bi trebalo da ljude ostavimo u situaciji u kojoj su, pa šta im bog da. Mislim da svako ko ima sumnje u to da li nauka treba da postoji treba da provede nekoliko sati u čekaonici na odeljenju pedijatrijske onkologije. Posle toga radije ćete se zapitati zašto se naučnici „ne igraju boga” u tri smene. Da li možete da zamislite da se bebe u budućnosti rađaju u komorama daleko od majčinog stomaka?
Predaje u Beogradu i Novom SaduSTUDENTI DA UČE VIŠE NEGO ŠTO IM TREBAKoliko često posećujete Srbiju i šta vam najviše nedostaje?- Srbiju posećujem nekoliko puta godišnje. Često držim predavanja na Biološkom fakultetu u Beogradu i Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu. Najviše mi nedostaju prijatelji.Poruka za studente genetike u Srbiji?- Treba da uče zbog sebe, da uče više nego što im treba, da uče strane jezike i da pokušaju da provedu neko vreme u inostranstvu.
