SRPSKI FILM POBEDIO NA KRIMU Zlatni vitez za Zatvorsku molitvu!

Zatvorska molitva je nesvakidašnja priča iz zatvora u Nišu. Priča o osuđenicima koji su gotovo tri godine predano radili na obnovi zatvorske crkve, koju je još 1934. godine podigao kralj Aleksandar I Karađorđević.Ovo je priča o ljudima, veri i pokajanju.Posle Drugog svetskog rata crkva u niškom zatvorskom kompleksu decenijama je služila za sve, osim za ono za šta je predodređena. Čak je jedno vreme u njoj bila smeštena i kuhinja.Pre tri godine počinje neverovatna akcija: osuđenici, strip-crtači, tatu majstori obnovili su crkvu i oslikali freske na njenim zidovima, uz "svoje molitve i tihu borbu", kako vole da kažu.Novi život crkvi dale su ruke više od 400 osuđenika, od kojih mnogi nisu bili pravoslavne veroispovesti.Lica ljudi surovih životnih priča i pokajanje koje osećaju kad srpski patrijarh Irinej osveštava njihovu skoro završenu bogomolju govori više od reči.Naš prvi kratkometražni dokumentarni film traje 19 minuta, a potpisuju ga: reditelj, scenarista i producent Miljan Gogić; snimatelji Antonije Vulović i Vladimir Žujko; organizator i urednik Anđela Popović. Montažu filma uradio je Branko Maksimović, a postprodukciju slike Ivan Tanasković. Muzikom su film obogatili Svetislav Božić, Mihajlo Radović i Miloš Punišić. Postprodukciju zvuka uradio je Branko Topalović

„Film govori o zatvorenicima koji su oslikali freskama crkvu u najstrožem delu zatvora i to je, ja bih rekao, film o pokajanju, o veri i o ljudima. Meni je bilo interesantno to što su ti ljudi kroz šansu koju su dobili postigli pokajanje i uradili jedan veliki posao“, kaže reditelj Miljan Gogić.

Reditelj kaže da je pre nego što je počeo da snima film osećao strah od onoga što ga čeka u sredini kakva je zatvorska, ali je razgovarajući sa zatvorenicima i prateći njihov rad shvatio da je reč o sistemu koji izuzetno dobro funkcioniše.

„Oni su, koliko sam uspeo da se informišem, jedan od retkih zatvora organizovanih tako da zatvorenici zarađuju od onoga što rade u zatvoru. Imaju sistematizovana radna mesta, a rade mnogo toga, od izgradnje do raznih umetničkih stvari“, priča Gogić.

Novi život crkvi su dale ruke više od 400 osuđenika, od kojih mnogi nisu bili pravoslavne veroispovesti.„Vrata na samoj crkvi oslikali su ljudi muslimanske veroispovesti, oni su svi jednaki tamo. Čak kada im je upravnik zatvora u jednom trenutku rekao da ne moraju da učestvuju u tom poslu ukoliko im to smeta, zatvorenici su odgovorili: ’Zašto, mi ne radimo ništa loše‘. To je jedna dobra poruka“, kaže reditelj.

Gogić ističe da je nagrada „Zlatni vitez“ velika čast za autorsku ekipu, ali i velika odgovornost.„Nastavljamo da radimo, pripremamo dokumentarni film ’Čuvari‘ koji se bavi o čuvarima krsta Svetog Jovana Vladimira, prvog srpskog kneza i prvog srpskog sveca. Taj krst se i dan-danas čuva u jednoj porodici u Starom Baru. Premijera bi trebalo da bude 25. septembra u Baru, u Hramu Svetog Jovana Vladimira“, najavljuje Gogić.

Kurir