Pojam "vrbopuc" vezan je za drvo, vrbu, za trenutak kada vrba ozeleni. Čim vrba ozeleni, narod veruje da kod žena poraste polna želja. Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju, šibaju, deca i odrasli danas, na Mladence, ali i na Lazarevu subotu (23. april) i Cveti (24. april) i pri tom govore uz smeh "Rasti kao vrba".
Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature. Vrba Iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća.
Tokom niza ovih svetkovina u trećoj nedelji marta, u takozvanim "pozajmljenim" danima, po vekovnoj tradiciji ljudi dobijaju šansu da isprave grešku Adamovu, da umnože novac, završe davno započete poslove i podstaknu plodnost, piše novinar Jasna Jojić u antropološko – sociološkoj knjizi “Magijski kalendar za crvena slova”.
Prema verovanju mnogih naroda, određeni dani u trećoj nedelji marta šansa su da se promeni život i steknu blagostanje, radost i ljubav.
Nakon što se uberu grančicu vrbe, malo zaseku njenu koru i lanenom krpicom pokupe "sok života" koji iz nje curi. Krpica se čuva i nosi kao amajlija (čitaj: za sreću) cele godine, a kažu otvara duhovne oči i budi intuiciju.
Sinoć u ponoć počeo je "vrbopuc", i traje do Blagovesti, sedmog aprila. Žene su u tom periodu veoma plodne, pa sve koje žele da postanu majke ne treba da propuste ovaj idealan momenat za začeće, piše novinar Jasna Jojić, koja se bavila kulturnom i religijskom baštinom.
U Srbiji se danas pojmom "vrbopuc" označava i bujanje hormona kod mladih u pubertetu i prolećno zaljubljivanje.
(vjerujemuboga.com)
