Manastir Mileševa 2019. godine puni osam vekova postojanja, ali obeležavanje ovog značajnog datuma je neizvesno, saznaje Kurir!Pripremu proslave je 2012. započeo tadašnji episkop mileševski Filaret, ali se danas, dve godine nakon njegove smene, na tome skoro ništa ne radi. Zbog toga je obeležavanje jubileja, koji je značajan ne samo za manastir već i za čitavu Srbiju, ugroženo.- Filaret je svojevremeno oformio Odbor za proslavu i održano je više sastanaka na kojima se detaljno planiralo obeležavanje osam vekova Mileševe. Održana su i dva simpozijuma, na kojima su učestvovali brojni istoričari, teolozi, arheolozi, pesnici, književnici i lekari, kako iz Srbije tako i sveta, izdat je i jedan zbornik... Planirana su još dva skupa, ali je onda Filaret razrešen, pa oni nikada nisu održani - priča izvor Kurira iz crkvenih krugova:- Takođe, bilo je planirano uređenje Mileševe i prostora oko manastira. Trebalo je i da se u krugu svetinje izgradi Dom svetog Save, gde bi se 2019. održao značajan deo proslave. Finansijska konstrukcija za izgradnju je bila skoro zatvorena, ali se s tim stalo, kao što se stalo i s realizacijom ideje da se otvori žičara koja bi spajala Savin lakat s delom gde se nalaze isposnice Svetog Save.
Verski analitičar Draško Đenović podseća da Eparhija mileševska nema novog vladiku nakon smene Filareta i ističe da je to veliki problem.- Treba vratiti Filareta da završi započeto ili od proslave nema ništa. On je za taj jubilej imao dobar plan, sve što je planirao je od kapitalnog značaja i sve to bi i posle njega ostalo narodu. Eparhija bi dugoročno od toga imala velike korist, a Filaret, narodski rečeno, ništa od toga ne bi sutra odneo u grob - ističe Đenović.Niko iz SPC kao ni Filaret juče se nisu oglašavali ovim povodom.
Spomenik kulture od izuzetnog značajaČUDOTVORNA RUKA SVETOG SAVEMileševu je podigao kralj Stefan Vladislav u 13. veku i u njoj je sahranjen. Tu su jedno vreme bile položene i mošti Svetog Save, ali su ih Turci u 16. veku spalili na Vračaru. Sačuvana je svetiteljeva leva ruka, koja se čuva u oltaru manastira, a veruje se i da je čudotvorna. Manastir, koji predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, prepoznatljiv je i po fresci Belog anđela.
