U ovom slučaju nosilac posla je Vojska Republike Srbije, pa je obaveza rešavanja ishrane i smeštaja svih pripadnika združenih snaga pripala njima. Više puta se u javnosti i od jednih i od drugih pripadnika, čulo u kakvim uslovima borave dok obavljaju najteže zadatke.
Pored loših uslova smeštaja, dok svakodnevno prelaze kilometre duž granice moraju da razmišljaju o dodatnoj kupovini hrane (iz ličnog budžeta), jer ono što dobijaju nije ni količinski ni nutricionistički dovoljno za takva angažovanja. Nezavisni policijski sindikat Srbije je, zahvaljujući informacijama koje dobija sa terena više puta skretao pažnju na ove probleme.
Zašto je bio potreban sporazum, ako se zna da bezbednosne i odbrambene snage u ovim oblastima godinama unazad blisko sarađuju nije sada pitanje. Prvobitno je i baza Jug, kod Bujanovca bila predviđena za smeštaj vojske i policije. Važnije je pitanje zašto, kad je već potpisivan sporazum, nije predviđeno da dva ministarstva zajedničkim angažovanjem svojih resursa pomognu svojim pripadnicima i obezbede im optimalne uslove za život i rad?
Kako je moguće da Uprave ishrane i smeštaja oba ministarstva nisu uzele u obzir specifičnost posla koji ovi pripadnici obavljaju i u skladu sa tim sastavili tablicu ishrane, obzirom da je suština njihovog postojanja obezbeđivanje kvalitetne ishrane za radnike ministarstva. Umesto toga, pripadnici na terenu su prinuđeni da se, dok brinu o bezbednosti celokupne zemlje (a i Evrope), sami snalaze za ishranu.
Važnost zaštite ove rute je jasan, ako imamo u vidu da su do sada već četiri evropske zemlje poslale svoje policijske pripadnike kao pomoć združenim snagama Srbije. Tokom perioda zajedničkog delovanja duž 570 km granice, vojska i policija Srbije sprečile su oko 19 hiljada migranata da uđu na teritoriju Srbije, a uhapsile 124 osobe koje su pokušale da prokrijumčare jedan veći broj migranata. Time su, reklo bi se, zaslužili bolji tretman države, kaže se u saopštenju Nezavisnog policijskog sindikata Srbije.
