Zahtevi da se reše zločini iz prošlosti tek povremeno su u domenu političara. Zbog čega je to tako, najbolje pokazuju dokumenta do kojih je došao Njuzvik o detaljima ubistva u klubu „Nana“ 1990, prvom velikom mafijaškom obračunu u koji su bile uključene tajne službe. I pored brojnih dokaza, za ubistvo Andrije Lakonića niko nije osuđen. Evo i zašto...U beogradskom klubu „Nana“ 24. marta 1990. godine ubijen je Andrija Lakonić. Okolnosti zločina, bez ključne informacije o tome ko ga je usmrtio, bile su poznate još iste noći. U najkraćem, u separeu, u društvu nekoliko devojaka i poznanika, sedeli su Darko Ašanin i Veselin Vukotić. U zoru je u klub stigao i Lakonić u društvu nekoliko devojaka. Usledio je verbalni sukob između njih trojice, a Lakonić je ubrzo usmrćen s nekoliko hitaca.Donekle neuobičajeno za javnost, za ubistvo su istog trenutka posebno interesovanje pokazali brojni funkcioneri policije, od kojih su mnogi, nešto posle šest ujutro, još tokom uviđaja došli na mesto zločina.Dešavanja koja su usledila u danima posle ubistva otkrila su da je do obračuna među trojicom poznanika, do tog trenutka bi se moglo reći prijateljima i bliskim saradnicima, došlo zbog nesuglasica oko zajedničkih poslova obavljanih u „interesu države“, kako je bilo uobičajeno da se nazivaju.CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
