Zašto se ratovaloPošto su Beograđani na demonstracijama 27. marta 1941. odbacili pakt sa Nemačkom, lično Adolf Hitler naredio je da se bombarduje jugoslovenska prestonica i okupira Jugoslavija. Operacija bombardovanja Beograda imala je tajni naziv „Strašni sud“, a otpočela je 6. aprila u 6.30 ujutru, bez objave rata.Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. S Nemcima u Zemunu, Pančevu i na Avali, Vrhovna komanda zaključila je da je svaki otpor samo produžetak agonije Beograda. Doneta je odluka da se u gradu i oko njega ne pruža nikakav oružani otpor, jedinice kojima je zadatak bio da ga brane povučene su.Uoči bitkeSS divizija „Rajh“ bila je jedna od najelitnijih jedinica nemačkih oružanih snaga. Uglavnom je bila sastavljena od prekaljenih veterana iz Poljske i Francuske, kao i folksdojčera iz okupiranih zemalja, a upućivana je kao prethodnica na sve kritične tačke. Dvadesetšestogodišnji SS kapetan Fric Klingenberg bio je komandir izviđačke čete ove divizije. Sa jednim odeljenjem on se 12. aprila pre podne našao na banatskoj obali Dunava, naspram Višnjice, samo nekoliko sati pošto je srušen pančevački most.Esesovci su, izviđajući dvogledom desnu obalu reke, mogli da ustanove da su Višnjica i Karaburma pusti i da u gradu verovatno nema nikakvih vojske.Kako je tekla borbaJedan od Klingenbergovih ljudi našao je ostavljeni motorni čamac jugoslovenske vojske, pa je Klingenberg prešao na beogradsku obalu nabujalog Dunava sa jednim poručnikom i osmoricom vojnika. Dvojici je naredio da se vrate po ostale, ali je jedno deblo prevrnulo čamac i teška oprema odvukla je vojnike na dno reke, a kapetan i šest njegovih ljudi ostalo je na beogradskoj strani.Uputili su se ka gradu. Sreli su dva vojna kamiona i jedan autobus s pedesetak jugoslovenskih rezervista koji su, napušteni od komande, besciljno lutali. Ovi uplašeni i umorni vojnici su se s olakšanjem predali sedmorici esesovaca. Srbi su sa sobom vodili jednog polupijanog nemačkog turistu kojeg su uhapsili kao špijuna. On se Klingenbergu stavio u službu kao prevodilac.Esesovci su, sada motorizovani, ušli u grad, i niz Bulevar kralja Aleksandra došli do nemačke ambasade, koja se nalazila preko puta Crkve Svetog Marka. Tu su ih dočekala trojica nemačkih špijuna, koja su se još od 2. aprila krila u podrumu zgrade, sa zadatkom da prihvate prethodnicu nemačkih grupa kad Beograd bude osvojen.Oni su su odmah, od krova do prizemlja zgrade poslanstva, razvili crvenu nacističku zastavu i radio-stanicom višoj komandi javili da je Beograd pao. U njemu se u tom trenutku nalazilo 1.300 jugoslovenskih vojnika!Šta je bilo posleNaredne noći delovi nemačke 8. divizije sa zemunske strane zauzeli su severne krajeve grada, a sutradan, 13. aprila rano ujutru, u Beograd je pobedonosno stupila i jedna oklopna divizija. Kasnije tog dana pristigao je i jedan pešadijski puk. Već 14. aprila stigli su i pripadnici vojnoobaveštajne službe Abvera, koji su odranije imali spiskove svih državnih činovnika spremnih da se stave u službu okupatoru. Tako je brzo formirana kvislinška vlast.PosledicePad Beograda označio je propast Jugoslavije 1941. Klingenberga i šestoricu njegovih pratilaca Hitler je odlikovao za osvajanje Beograda. Krajem 1944. Fric Klingenberga imao je čin pukovnika kad je preuzeo komandovanje jednom SS divizijom. Poginuo je pokušavajući da zaustavi napredovanje Amerikanaca.
RAZMERE RAZARANJAU bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljudi. Porušeno je 627, veoma oštećena 1.601, a delimično oštećeno 6.829 zgrada. Teško je oštećena Vaznesenjska crkva, u kojoj je bilo vernika. Najznačajniji spomenik kulture uništen u bombardovanju je Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti.
