Njegova svetost patrijarh srpski Irinej u velikom božićnom intervjuu odgovara na pitanja koja su mu postavili urednici Kurira. Patrijarh kakvog do sada niste čuli govori o svom prethodniku, patrijarhu Pavlu, poseti pape Franje Srbiji, odnosu s Hrvatskom, crkvama pokajnicama koje grade političari, Srbiji kao monarhiji. Poglavar SPC se osvrće i na luksuzan život svojih episkopa, sve prisutnije porodično nasilje, omladinu, abortus, belu kugu...PITALA Jelena Velinović urednica rubrike PolitikaSve veći broj političara gradi takozvane crkve pokajnice. Da li su iskreni i pravi vernici ili je to stvar ličnog marketinga?- Oduvek je u našem narodu bilo velikih ktitora, dobrotvora. Komunizam ih je lišio te mogućnosti, jer je i moćnim ljudima oduzeo imovinu. Sada, kada se povratila privatna svojina, počeo privatni biznis, ima hrišćana, dobronamernih, koji žele da doniraju. Duboko smo im blagodarni. To što pojedini to kritikuju, više govori o njima kao kritičarima, neraspoloženim prema Crkvi, nego što govori o ktitorima.Mislite li da bi Srbija bolje funkcionisala kao monarhija?- Ne znam, ali je u kulturi, istoriji, prirodi Srbije da ima knjaza, kralja, cara kao predstavnika naroda. Sve što je veliko stvoreno u Srbiji ostvareno je pod knezom, kraljem, carem... Ipak, ne treba mišljenje kralja da bude zakon, nego da kralj ima formu, objedinjuje narod, stranke...PITAO Andrija Ivanović urednik rubrike PlanetaNije tajna da niste protiv ideje da papa Franja poseti Srbiju. Zbog čega je otpor njegovom dolasku toliki?- O tome ne odlučuje patrijarh ili Sinod, nego Sabor, koji je više puta razgovarao. Drago nam je što papa ima želju da poseti Srbiju, ali zbog svega što se desilo u prošlosti i ogromnog broja prognanika iz Hrvatske, veliki deo naroda je protiv toga. Papa ima pravo da poseti Srbiju jer on je državnik. Da nije razloga koje sam spomenuo, ne bi nam ništa smetalo da poseti našu zemlju, našu crkvu. To bi doprinelo našem zbližavanju. Ipak, papa Franja je kulturan čovek i ne bi posetio zemlju bez saglasnosti domaće vere.Kakve odnose Srbija treba da ima s Hrvatskom?- Želja nam je da s narodom Hrvatske imamo odnose kakve treba da imaju prvi susedi. Ne samo kao s komšijama, već kao s hrišćanima. Kakva je to vera koja ne može da stvori jedan iskren, bratski odnos s prvim susedima?PITAO Aleksandar Mitrović urednik rubrike DruštvoMislite li i vi, poput velike većine građana Srbije, da su cene sahrana, venčanja i krštenja previsoke za naše standarde? Postoji li mogućnost stvaranja jedinstvenog cenovnika kako ne bi dolazilo do zloupotreba?- Mnogi vrše pritisak na Sinod i mene lično, pa sad donose neki taksenik. Svaki crkveni obred počiva na dobrovoljnoj osnovi. To što sveštenik dobije kao nagradu nije nagrada za ono što je učinio, za krštenje, vančanje, opelo, to je delo blagodeti Božje. Od osnivanja Crkve, vernici su bili dužni da izdržavaju svoga sveštenika. Otuda reči apostola Pavla: „Ko oltaru služi, od oltara i da živi „. Da sada donesemo taksenik, mnogi će toga bukvalno da se drže. U mnogim mestima sveštenici i danas čine obrede bez ikakve nagrade, jer on mora da pomogne, a kamoli da uzme od toga. Zato prepuštamo to volji naših parohijana. Zloupotreba sigurno ima, znate... Neka svaki vernik zna da sveštenik održava crkvu, a mora i da živi, ima porodicu.Statistike pokazuju da Srbi kao narod izumiru...- Poseban problem u Srbiji je bela kuga. Sela nam nestaju, škole se zatvaraju - pirotski kraj, šumadijski, pola kuća je prazno. Moje rodno selo je samo sedam-osam kilometara daleko od Čačka, a već za neku godinu biće prazno. Država mora da nađe način da oživi sela. Mnoge mogućnosti su, nažalost, neiskorišćene.Da li će se i na koji način SPC uključiti u aktuelni državni projekat povećanja stope nataliteta?- Crkva bi se vrlo rado uključila u tu akciju, da pomogne, da zbrine. Jedino u saradnji sa SPC mogu biti uspešne takve akcije. Nažalost, Crkva je jedina koja može da ukaže na pogubnost abortusa, a lekari ćute. Svaki abortus ostavlja veliki trag kod osobe koja to čini. Moral našeg naroda je veoma nizak, naročito omladine. Zato učenje veronauke u školama može da odigra veliku ulogu kod dece. Moralo bi da se oživi hrišćansko i moralno u narodu.Crkva propagira skromnost, a poznato je da mnoge vladike i crkvene starešine voze skupe automobile i uživaju u luksuzu. Narod je revoltiran. Da li to i vama bode oči kao što bode građanstvu?- Nijedan vladika nema svoja kola, ona su eparhijska, jer imaju velike potrebe i za daljinama i brzinama. Ako bi pošao nekim kolima koja ne služe, zaglavio se na putu, šta treba, da ga narod čeka... Kad sam bio u Nišu, odbor predloži da mi se kupi „mercedes“. Kažem: „Bože sačuvaj.“ Pa se setim vladike Nikolaja, kad je bio u Ohridu, putovao je vozom, prijatelji iz Beograda hteli da mu kupe kola, a on kaže: „Sve dokle god vidim da moj vernik ore s kravom i magaretom, ne mogu da sednem u kola“. Ali, da je Nikolaj imao kola tada, pa stigao gde je njegova reč bila dušekorisna, kolika bi to korist bila za narod? Ali ne treba preterivati nigde, pa ni u tome.PITAO Rajko Nedić zamenik urednika rubrike HronikaSvedoci smo učestalog porodičnog nasilja, što se, nažalost, završava i tragično. Motivi su uglavnom nemaština ili ljubomora.- Svedoci smo mnogih nepriličnih događaja. Previše ih je u našem svetu, a to je najbolji dokaz koliko tu nedostaje misija Crkve. To je njen posao. Nažalost, ti koji to čine, njoj ne pripadaju. Ima izuzetaka da neko, iako slavi slavu, povremeno ili redovno ide u crkvu, učini nešto. Ali smišljenoga i planskog zla ima u svetu. To je ogroman izazov i zato bi Crkva uz pomoć države trebalo da osposobi ljude, popove, misionare da podižu moral u narodu, najviše porodični.Kako da se čovek smiri u situaciji kad je nemoćan da porodici obezbedi normalne uslove za život?- Da nam je porodica ono što je nekad bila, da se negovalo sve što je časno i pošteno, gde se pre svega poštovao roditelj, majka, starija braća, red i poredak, svega toga ne bi bilo. A kad je porodica popustila i kad je sve van svoje uloge, nažalost, niče zlo ko pečurke posle kiše. Tu je isto vreme najbolji dokaz koliko nam je potrebno vaspitanje naše omladine. Niko ne govori o poštenju, o obrazu, i momačkom i devojačkom.Kako uticati na omladinu da u huliganima i kriminalcima ne vidi svoje idole?- Nadam se da je mali broj onih koji u njima gledaju svoje idole. Nažalost, ima ih. To je pre svega posao i crkve, države i škola, medija, da utiču na tu moralnu stranu njihovog bića da ipak vidi, ali nije teško videti izvor i uzrok, i posledice zla. Samo treba ljudima otvoriti oči. Nažalost, o tome mnogi ne misle.Pritisnuti problemima današnjice, sve manje ljudi ima vremena da ode u crkvu, prisustvuje liturgiji. S druge strane su i oni koji ne veruju da će im crkva pomoći. Da li SPC ima načina da preventivno utiče na ljude kako ne bi okretali leđa veri?- Mali broj ljudi je na bogosluženjima u našim hramovima, iako znamo da je daleko veći broj onih koji ispovedaju veru na druge načine. Nekad je postojalo mnogo crkava i verujem da one nisu zidane da ukrašavaju selo ili grad, nego iz potrebe. Malo selo Velika Hoča u srednjem veku je imalo devet crkava. I danas ih je toliko... To znači da je narod imao potrebu za crkvama i da su one nedeljom i praznikom bile pune, zato su i građene.PITALA Milica Crnogorac urednica rubrike StarsO ŠOU-PROGRAMU Rijaliti je bruka i sramota naše kulturePratite li sadržaje koji se plasiraju u medijima i da li biste ukinuli rijaliti TV programe?- To je bruka i sramota naše kulture, javno podržavanje nemorala, što, nažalost, država i kultura ne bi smele da dozvole. Ko je taj narod koji se tu skuplja, koji je nagrađen finansijski za te gluposti i ono što čine i govore, ja to ne mogu da razumem. Ne pratim mnogo medije inače, retko gledam filmove, slušam redovno vesti u pola osam i to je ono što ima veze s medijima.PITALA Nataša Bajat urednica rubrike StilO DETINJSTVU Majka me nikad nije poljubilaPatrijarh Pavle je sam pravio i popravljao svoje cipele. Imate li vi neki sličan hobi?- Patrijarh Pavle je bio svestran i vrlo praktičan čovek. Imao je teško detinjstvo, morao je da brine o sebi. Sve što je mogao da uradi sam, radio je, a jedino je tražio pomoć za ono što nije mogao sam. Kako je započeo monaški život, tako je i kao patrijarh završio. Bio je uvek originalan. Pita ga otac Vasilije: „Pavle, kada ti nešto budeš, šta ćeš ti nama dati?“ On odgovara: „Čuvajte to što imate.“ A ja nemam nijedan poseban hobi. Od sedme godine sam bez oca, majka nam je bila čestita, za sve nas troje dece. Bila je stroga. Ne sećam se da me je ikad poljubila. Bilo je i batina, ali znam da je posle jednih majka plakala. Radio sam sve poslove kao gimnazista i kao bogoslov.
DANAS POKLON UZ DVOBROJ KURIRA: Osveštana ikona Bogorodice Vitlejemske
Ne propustite čudotvornu ikonu osveštanu u kripti Hrama Svetog Save uz blagoslov vladike Arsenija
U današnjem božićnom dvobroju na 64 strane, Kurir vam daruje ikonu Majke Božje iz Vitlejema osveštanu u najvećoj pravoslavnoj bogomolji, Hramu Svetog Save.
Reč je o jednoj od najređih i najcenjenijih ikona u Srbiji koja se od svih drugih razlikuje po tome što prikazuje Bogorodicu koja je nasmejana.
Ikona Majke Božje iz Vitlejema važi za čudotvornu ikonu koja je izlečila mnoge, a verujućima dala odgovore na mnoga pitanja.
Želimo da vas naš poklon, osveštana ikona, čuva i donese vam dobro zdravlje, ljubav i sreću.
Mir Božji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Blagoslovena Nova 2017. godina!
Ekipa Kurira
