"Krivica se sastoji u tome što pomenuti proizvođač u dnevnoj strukturi proizvodnje hleba ima učešće belog hleba od brašna T-500, težine 500 grama – osam odsto, polubelog hleba od brašna T-850 – 74 odsto i specijalnih vrsta hlebova – 18 odsto. Predmetnu strukturu proizvodnje nametnulo je tržište, a ono je vrhovni sudija (ne)uspešnosti poslovne politike svakog privrednog subjekta”, navodi se u saopštenju za javnost.
Ne precizira se o kojoj je firmi reč.
Nadležni sud je, na osnovu prijave poljoprivrednog inspektora, firmu kaznio jer strukturu proizvodnje hleba nije prilagodila regulativi koja je propisana Uredbom o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, kojom je propisano da učešće hleba od brašna T-500 u vekni od 500 grama u ukupnoj dnevnoj proizvodnji hleba mora biti najmanje 40 odsto.
Žitounija je podsetila da je ta uredba doneta kao "socijalna uredba", sa osnovnim ciljem da građanima Srbije obezbedi snabdevanje hlebom po prihvatljivim cenama, a propisana maloprodajna cena iznosila je 44 dinara za veknu.
Kažnjeni proizvođač je hleb prodavao po maloprodajnoj ceni od 39 dinara za hleb od brašna T-500 i po 36 dinara za hleb od brašna T-850, što je za pet odnosno devet dinara manje od cena propisanih uredbom.
"Proizvođač hleba je svoju strukturu proizvodnje prilagodio zahtevima tržišta ali i pokazao karakter socijalno odgovornog poslovanja, a korist od toga su imali građani koji su imali mogućnost da kupe vrstu hleba po svom izboru, što se zove suverenitet potrošača. Jasno je da su ogromnom većinom izabrali da kupuju najjeftiniji hleb od brašna T-850, koji je istovremeno i nutritivno najzdraviji", piše u saopštenju Žitounije.
Dodaje se da bi proizvođač hleba napravio ogroman gubitak da je primenjivao uredbu i proizveo najmanje 40 odsto hleba od brašna T-500, jer bi povrat hleba iznosio preko 30 odsto, što je "apsurd", jer je uredbom priznata remitenda od maksimalno pet odsto.
"Jedina alternativa za izbegavanje velikih dnevnih gubitaka je zatvaranje pekare i otpuštanje radnika", ocenila je Žitounija i zatražila da se u kontroli primenjivanja uredbe prvo počne od zanatskog pekarstva, koje učestvuje sa oko 70 odsto u proizvodnji hleba i peciva, i koje strukturu svoje proizvodnje ne prijavljuje Republičkom zavodu za statistiku, i koje "verovatno masovno krši odredbe uredbe".
Ocenjuje se da je postupanje poljoprivrednog inspektora i nadležnog suda legitimno, ali je daleko od vladavine prava, "a još dalje od zdrave pameti".
"Prosto rečeno, predmetna presuda je 'u ime naroda' doneta protiv naroda, odnosno interesa građana kao potrošača najvažnije životne namirnice. Ovo je drastičan primer kako državni činovnici lutaju po ekonomskoj stvarnosti Srbije kao slepa Samuilova vojska ili, kako bi kazali crkveni velikodostojnici, 'Oprosti im Bože, ne znaju šta rade'", navodi se u saopštenju.
Žitounija je zatražila od nadležnih da hitno promene uredbu, u smislu da se u obaveznu proizvodnju i promet heba od brašna T-500 doda i hleb od brašna T-850 i da ta dva tipa hleba zbirno čine količinu od najmanje 40 odsto dnevne proizvodnje.
"Ovim potezom bi se socijalna svrha predmetne uredbe dodatno pojačala", ocenjuje se u saopštenju.
