U jedinicama NOVJ bilo je i „verskih referenata“ - sveštenika, pravoslavnih, katoličkih ili muslimanskih, a neki od njih imali su i čin pukovnikaNeizostavno delo školske lektire bio nam je „Nikoletina Bursać“ Branka Ćopića, a jedna od najupečatljivijih scena bila je ona u kojoj partizan Nikoletina govori majci: „Od sada da znaš, nema Boga!“ Kada ga zbunjena seljanka pita od koga je to čuo, on nabusito i ubeđeno kaže: „Čuo sam u četi, od komesara. Kazo nam neki dan...“Partizani se nisu odrekli bogaIstina je da je jedno od osnovnih obeležja komunista, koji su činili jezgro partizanskog pokreta, bio ateizam, ali na terenu, u narodu, nije bilo lako - a ni pametno! - sprovoditi dosledno takvo opredeljenje. Partizani se Boga nisu odricali tako lako. Među njima je bilo sveštenika, kako katoličke tako i pravoslavne i muslimanske veroispovesti, neki su čak došli do čina pukovnika, a nekolicina je posle rata obavljala državne funkcije.Svakako je najpoznatiji Vlado Zečević. Od 1927. do 1941. godine službovao je kao sveštenik u Krupnju, a na početku rata prišao je četnicima. Kad su oni, nekoliko meseci kasnije, počeli da sarađuju s Nemcima, pop Vlada Zečević prešao je u partizane. Tokom celog rata na kapi je nosio crvenu petokraku i zlatni krstić. Posle rata bio je ministar...Među katolicima jedan od najpoznatijih bio je Svetozar Ritig, koji je 1943, u osmoj deceniji života, otišao u partizane... Četiri imama bili su većnici Avnoja, odnosno ušli u ratnu skupštinu: Mehmed efendija Mujkić, Omer efendija Maksumić, Sulejman efendija Topić i Halil efendija Sarajlić...Malobrojne sačuvane fotografije svedoče o verskim obredima u partizanima. Sačuvan je na snimku trenutak kada pravoslavni pop među partizanima sveti groblje, zatim sveštenik koji blagoslovi makedonsku partizansku brigadu, a jedna od najupečatljivijih fotografija snimljena je 1943. godine, prilikom sahrane Pera Ćetkovića, komandanta 3. divizije. Kovčeg nose Perov otac Tomo, legendarni Sava Kovačević i politički komesar divizije Radomir Babić, a ispred njih je sveštenik!Sumnje seljakaU zborniku dokumenata „Sećanja boraca Prve proleterske brigade“ zabeleženo je i kazivanje Milana Đorđevića Janaćka: „Crkva je sva bila zagađena konjskom balegom, senom i slamom. Čim smo o tome izvestili štab bataljona, naređeno je da crkvu očistimo. Na Badnji dan smo obavestili meštane da će doći partizanski pop da obavi službu božju. Verski referent naše brigade bio je sveštenik Blažo Marković. Rano, na prvi dan Božića, zabrujala su crkvena zvona. Narod, svečano odeven, počeo se okupljati. Porta je bila puna. U crkvi nije bilo mesta za sve. Seljaci nisu verovali da je Blažo Marković zaista sveštenik.“
PARTIZANKE U MANTIJIManastir Svetog Stefana u Lipovcu pokraj Aleksinca bio je za sve vreme rata i okupacije komunističko uporište i punkt za odlazak u partizane. Igumanija i monahinje bile su aktivne saradnice partizana: skupljale su hranu i lekove, prenosile poštu i brinule o ranjenim i bolesnim partizanima. Na fotografiji su igumanija Paraskeva (Anka Dimšić) i partizanka.
