U napadu NATO poginulo je 16 zaposlenih u toj medijskoj kući.
RTS navodi da je to bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena legitimnim vojnim ciljem.
Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo opravdanja za bombardovanje televizije.
Čelnici NATO su tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade da ljude i tehniku izmesti iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.
U napadu NATO, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković(27), video-mikser, Darko Stoimenovski(25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković(39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.
U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.
U ime porodica nastradalih Milorad Medić rekao je da su svetski moćnici i čelnici NATO odlučili da prvi put u istoriji ratnih sukoba bombarduju jednu medijsku kuću i proglase je za medijski cilj, iako su znali da u toj zgradi svake noći ima 150 i 160 ljudi, civila koji su obavljali svoj posao.
"Ti ljudi koji su ostavljeni na milost i nemilost 'milosrdnom anđelu' (NATO operacija), nisu ni protiv koga ratovali, nisu nikoga ugrožavali, nisu imali pravo da se zaštite da odu u sklonište za vreme vazdušne opasnosti", rekao je Medić.
On je dodao da su radnici RTS ubijeni jer nisu bili zaštićeni i o njima, osim njihovih porodica niko nije brinuo, a oni koji su to mogli i po naredbi savezne vlade imali obavezu da to urade, ništa nisu preduzeli da zaštite ljude i tehniku.
Medić je podsetio da je za zločin odgovarao samo tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović, i dodao da tužilaštvo nije preduzelo nikakve druge radnje kako bi se utvrdilo ko je još odgovoran za stradanje radnika RTS.
GODIŠNJICA NATO BOMBARDOVANJA Majka poginulog radnika RTS: Naše rane nikad ne mogu zarasti
PORODICE POGINULIH OD NATO BOMBI KIVNE: Pravda za radnike RTS tek na sudu u Strazburu
OGORČENA MAJKA POGINULOG RADNIKA RTS-A: Milanović mi je ubio dete, pa svom sinu pravio svadbu
GODIŠNJICA MASAKRA: Radnici RTS bili su žive mete
