Selaković je na ceremoniji istakao da sećanja na žrtve i ovakva okupljanja predstavljaju garanciju da se genocid neće ponoviti.
"Čeka nas još posla, mnogobrojna stratišta treba konzervirati i na dostojan način obeležiti, izgradnja muzeja holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu i obaveza da se širenjem istine suprotstavljamo težnjama revizije istorije i izvrtanja činjenica i borba protiv povampirenog nacizma i ustaštva", rekao je Selaković.
Ministar je napomenuo da su takva mesta svedočanstvo najružnijih perioda prošlosti, ali i mesta gde treba da dovodimo decu i pričamo im koliko život može da bude užasan ako se ne nauče lekcije iz prošlosti i koliko besmislen, ako ga ne usmerimo ka budućnosti.
Kako je rekao, Romi, Jevreji i Srbi na takvim mestima obnavljaju lekcije iz prošlosti, ali se i opominju da u budućnosti budu još bliži.
"Srpski i jevrejski narod povezuje istorija zajedničkog života, sudbinu im veže i sudbina romskog naroda, ali ništa nije učvrstilo prijateljstvo kao period zajedničkog stradanja i borbe za slobodu", rekao je Selaković.Podsetio je da se današnji dan obeležava u spomen proboja logora Jasenovac, fabrike smrti koja je "radila" do poslednjeg trena, s ciljem ubijanja preostalih logoraša, ali i uklanjanja svakog traga i svedočanstva postojanja NDH.Selaković je podsetio da su logoraši, ne čekajući oslobodioce, sami organizovali put u slobodu i da je u tome uspelo svega 128, kako kaže, živih leševa.
"Setimo se svakog dana koliko tren slobode vredi i koliko je sve težilo da nam ga oduzme. Nisu uspeli i neće jer dok se ovde budemo okupljali, znamo da smo ljudi i da nas vodi razum i snažna volja da država u kojoj živimo, naša Srbija, bude normalno mesto za život sve svoje dece", rekao je Selaković.
Ceremoniji su prisustvovali ambasadori Hrvatske, Nemačke, Izraela, BiH, SAD i drugih, preživeli zatočenici logora smrti, članovi porodica stradalih, predstavnici Saveza Jevrejskih opština Srbije, Saveta Romske nacionalne manjine, diplomatskog kora, udruženja i građani.
Venac na spomenik Žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu položio je i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević.Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine, kada je došlo do proboja ustaškog logora u Jasenovcu.Za datum obeležavanja uzet je 22. april - dan kada je grupa od 1.075 preostalih logoraša 1945. krenula u proboj iz logora Jasenovac, a samo njih 127 se domoglo slobode.
Prema procenama, koje je na osnovu prvih ekshumacija izvršila državna Komisija FNRJ, a koje je potvrdio i Centar "Simon Vizental", u jasenovačkim logorima je nestalo 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.
Prema hrvatskim izvorima, do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.
