Nerado se, gotovo nikako - čak ni posle sto godina! - u našoj javnosti govori o ženama koje su stupale u intimne odnose sa okupatorima Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu. Jedan od retkih naučnih radova na tu temu predstavlja rasprava istoričarke Ljubinke Škodrić, više arhivistkinje u Arhivu Srbije, „Horizontalna kolaboracija - intimne veze žena sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944“, objavljena u čaopisu „Istorija 20. veka“ 2013. godine. Iako je predmet njenog proučavanja preljuba s okupatorom u Drugom svetskom ratu, ova istoričarka u uvodu navodi i slučaj u porodici Dragiše Vasića, poznatog književnika i ideologa četničkog pokreta, zamenika Draže Mihailovića u jednom periodu. Vasić je rođen 1885. godine u Gornjem MIlanovcu. Pre početka Prvog svetskog rata studirao je književnost i prava. Učestvovao je u balkanskim ratovima, a u Prvi svetski rat je otišao s činom rezervnog poručnika, prošao Kolubarsku bitku, povlačenje preko Albanije, Krf, Solunski front, da bi se iz rata vratio s činom majora u rezervi.Branio komunisteKao mlad advokat, blizak idejama levičara, branio je komuniste. Bio je kum Miroslava Krleže, istaknutog levičara i docnijeg Titovog prijatelja.Vasić se više bavio pisanjem nego advokaturom, a njegove pripovetke naišle su na odličan prijem i kod čitalaca i kod kritike. Primljen je u Srpsku kraljevsku akademiju, a njujorški Herald tribjun nazvao ga je „srpskim Hemingvejem“.Od sredine tridesetih godina Vasića sve više zaokupljaju nacionalne teme, pa se razilazi s prijateljima iz levice. Na početku rata otišao je u četnike i postao, posle Draže Mihailovića, druga ličnost po važnosti i uticaju. Na kraju rata je ubijen pod nejasnim okolnostima - ostalo je nepoznato da li su ga likvidirale ustaše ili partizani.Komunističke vlasti proglasile su ga 1945. za „narodnog izdajnika“, a rehabilitovan je 2009, na zahtev ćerke koju je dobio u drugom braku, sklopljenom s Ruskinjom koju je upoznao u Moskvi 1925. godine.Prva žena liberalPrva žena Dragiše Vasića bila je Radmila, ćerka političara Stojana Ribarca, vođe Liberalne stranke. Venčali su se uoči Prvog svetskog rata i dobili ćerku. Prema podacima iz zbornika radova „Život i delo Dragiše Vasića“, objavljenom 2008. godine, a koji citira istoričarka Ljubinka Škodrić, kad se iz rata vratio kući, Dragiši Vasiću je Radmila saopštila da se zaljubila u jednog austrougarskog oficira i da želi razvod braka. On je stoički podneo skandal kojim se zabavljala čaršija, ali je docnije oduška bolu dao u pripoveci „U gostima“, opisujući posleratni alkoholizam i depresiju demobilisanog ratnika opterećenog ženinom preljubom tokom okupacije u Prvom svetskom ratu.
„Pa lepo, sami kažite: ko je siguran u ženu za vreme okupacije? Ajd recite sami. U svakoj kući oficir, jelte? Jedna kuća, brate. Stari pospe, deca pospe, a negde je i bez dece, nema govora. Tu ti je jedini gospod bog svedok. A kad si se vratio, ona ne može da ti se napri ča o poštenju. I sve druge ne valjaju samo ona poštena. Ona ni za jednu nije, veli, sigurna. A ti je gledaš, obrćeš, meriš, misliš: deca, bruka, razvod košta, da se ženiš ponova ne ide; nema govora - i onda slegneš ramenima, zažmuriš, pomisliš što je ko dobio neka nosi i ideš svaki dan na rakiju, samo idućeg dana piješ po jednu čašicu više.“Do dana današnjeg, međutim, neki nacionalistički krugovi pokušavaju da sakriju ovaj skandal. U biografijama Dragiše Vasića navodi se da je tokom Prvog svetskog rata „ostao udovac“!
Krleža i DedijerRUSKI ŠPIJUNIma razloga za verovanje da je Dragiša Vasić tokom celog rata „bio ruski čovek u Dražinoj komandi“. To je tvrdio i njegov kum Krleža, a slično je napisao i Vladimir Dedijer u „Istoriji Jugoslavije“. Prema Dedijeru, Vasić je to „radio iz ubeđenja, a ne za novac“, a njegovi izveštaji sovjetskoj obaveštajnoj službi nošeni su u Prag. Dedijer je naveo i da je upravo Dragiša Vasić 1940. godine krio radio-stanicu Mustafe Golubića, generala KGB i šefa sovjetske obaveštajne službe u Jugoslaviji.
