U saopštenju Sinoda se navodi da, za razliku od arhiepiskopa kenterberijskog Justina Velblija, koji je zajedno sa patrijarhom srpskim Irinejem u londonskoj katedrali Svetog Pavla nedavno najsvečanije obeležio stotu godišnjicu Nikolajevog istorijskog govora, beogradski nadbiskup nije dužan da poznaje svetiteljev pastirski i duhovni rad u Ohridu, Bitolju i Žiči, niti njegovu mnogostranu međucrkvenu delatnost.
Pogotovu ne moraju da ga zanimaju njegova bogoslovsko - književna dela, među kojima postoji i Stoslov o ljubavi i doživljaj neprijatelja kao "surovog prijatelja", za razliku od Stepinca, koji je napisao da "bizantsko pravoslavlje” predstavlja "prokletstvo Evrope” i da su Hrvati i Srbi, sledstveno tome, dva nespojiva sveta, stoji u saopštenju.
Dodaje se da Hočevar ne mora da zna ni da je, za razliku od Stepinca, sveti Nikolaj čitav Drugi svetski rat proveo u internaciji u Ljubostinji, Vojlovici i na kraju u zloglasnom logoru Dahau.Ne sporimo mu ni pravo da stavi pod znak pitanja smisao odluke pape Franje da se obrazuje Mešovita komisija Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve, koja treba da odgovorno i istinoljubivo razmotri ulogu Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, ističe Sinod.
Sveti arhijerejski sinod mu, međutim, osporava pravo da svoje zalaganje za posetu pape Franje Srbiji zapravo koristi kao sitnu monetu za potkusurivanje u nesvesnom, a možda i svesnom, nastojanju da pokvari odnose Srpske pravoslavne crkve sa Svetom stolicom.U tom nastojanju, uvereni smo, neće uspeti, zaključuje se u saopštenju.
