I pored protesta i borbe za prava radnika, snaga i uticaj sindikata danas u Srbiji, daleko su od onoga što su sindikati nekada predstavljali.
Radnici se sve više plaše uključivanja u rad i borbu sindikata, a jedan od ključnih razloga za to je strah od eventualnog gubitka posla. Zato je u privatnom sektoru, sindikat retkost, a ne pravilo.
Kompanija - sindikat - partneri. Da li se u korporativnom životu u Srbiji sindikalno organizovanje shvata kao prednost ili prepreka dobrim poslovnim odnosima? Sindikati su u privatnom sektoru više izuzetak nego praksa, ali ipak, postoje primeri koji bi mogli da motivišu radnike.
"Sindikat u Erste banci ima značajnu ulogu, pogotiovo što je priznat kao ravnopravan partner u donošenju najbitnih odluka za radnike banke. Kroz donošenje akata, kao što je kolektivni ugovor, koji predstavlja vid dodatne zaštite, odnosno ostvarivanja dodatne zaštite, dodatnih prava, viših od zakona o radu. Esrte banka ima oko hiljadu radnika, a otprilike polovina, oko 520 radnika je u sindikatu", navodi Tihomir Jovičić, samostalni saradnik Erste banka.
Iako zakonom nije zabranjeno, ne postoji ni obaveza poslodavca da formiranje sindikata i prihvati, a neretko se sindikalno delovanje i zabranjuje. A u kompanijama bez sindikata, kažu..."Ne, kod nas ja mislim da sam ja i HR da smo oni prvi ljudi sindikata koji bi trebalo da brinemo za to da su ljudi zadovoljni i da budu sa vatrom u očima na radnom mestu. Svako može bilo kada da se požali na svog šefa, na odnos... Tako da tu radimo na kulturi, na nekoj korporativnoj kulturi koja je veoma otvorena", kaže Dejan Turk, iz VIP mobile.
Ipak, postoji i druga, ne tako sjajna strana priče. O kršenju radničkih prava ne govori se javno, ali poslednja dešavanja u fabrici Jura - najbolji su odraz brige o radnicima u Srbiji. Zašto u privatnom sektoru sindikata nema i za stručnjake je fenomen.
"To je jedan fenomen, koji je vidljiv svuda i u zapadnoj i u centralnoj i istočnoj Evropi, znači sindikati su i inače imali najveće uporište u firmama u proizvodnji i u državnom sektoru. Pošto proizvodnje uglavnom više nema, ostao je još samo državni sektor, gde će takođe posle ovih otpuštanja sigurno i sam sindikat izgubiti još jedno uporište", navodi analitičarka Tanja Jakobi.
U prvom planu su prava poslodavaca, dodaje Jakobi, a državi je najbitnije da stvori pozitivnu klimu za privlačenje stranog kapitala.
A sve dok je tako, uz nedostatak inicijative i strah radnika od otkaza, njihova prava i postojanje sindikata biće ograničena i marginalizovana.
