Prepodobni otac Tadej prvo je bio rob. Kada je oslobođen ropstva, otišao je u manastir i postao učenik svetog Teodora Studita Ispovednika. Zamonašen, vodio je vrlo bogougodan život. Njegovi postovi i bdenja behu strogi, poslušnost neizmerna, a na sebi nije imao ništa osim odeće. Zato su ga svi voleli i uvažavali.
Jednom Tadej ode sa prepodobnim Teodorom Studitom, u palatu cara ikonoborca. Car je naložio da se donese sveta ikona Spasiteljeva, i položi na zemlju, a potom naredi Tadeju da svetu ikonu izgazi nogama. Tadej to nipošto nije hteo da uradi.
Tada, po carevom naređenju, četiri veoma snažna čoveka dohvatiše prepodobnog Tadeja i postaviše ga na svetu ikonu, iako se on opirao svom snagom.
"Eto, ti nogama gaziš ikonu Hrista tvoga, i što nam se više protiviš? Sad već treba da postaneš naš jednomišljenik", reče mu car, a na to mu Tadej odgovori:
"Prokleti bezbožni tiranine i gade! Ja ovo ne učinih po svojoj volji, nego je ovo delo tvoje nasilničke zloće i nepravednog suda. A ja se svim bićem molitveno klanjam svetoj ikoni Hrista Boga mog, i celivam je, i svim srcem volim umreti za nju".
Posramljen ovim rečima, bezdušni tiranin naredi da Tadeja biju motkama dok ne umre. Kada su svi pomislili da je već umro, iznesoše ga iz palate, i kao mrtvog vukoše preko trga i po blatnjavim ulicama, pa baciše pod gradski bedem, u blizini jedne česme.
Pronašli su ga na ulici živog, ali je tri dana kasnije preminuo.
