„Jesi ti čuča za nekog ko se zove Arkan?“, pitao sam moju Biljanu kad sam se vratio iz Tenje. Kaže mi Mika Aleksić, Čuburac, koji se čak i u mejlu potpisao kao Mika Čuburac i koji zna mnoge ljude na raznim društvenim lestvicama, prošpartao je život uzduž i popreko. U njegovoj kući su bivali najraznovrsniji likovi: od profesora univerziteta do ljudi čije je zanimanje bilo - gradske legende...Zahvaljujući poslu upoznao je skoro sve ovdašnje umetnike, boeme, posvećenike. Učestvujući i organizujući mnoge humanitarne akcije duboko je ušao među narod. Ali nije znao ko je Arkan. „Biljana mi je objasnila kako je on držao neku diskoteku. Ako iko zna mnogo ljudi u Beogradu, taj sam, ne samo zbog godina nego zbog načina života, živeo sam na ulici. Ali nisam čuo za Arkana. Možda i jesam, ali sam verovatno to izbrisao. Nije to bilo polje mog interesovanja. Prijatelji su me tog dana odvezli u Novi Sad. Odatle se vozila neka humanitarna pomoć u selo kod Osijeka, Tenju. Išlo se džipovima.Tada sam ušao u Arkanov džip, on je vozio, pozadi su bila neka dva naoružana momka. Prošli smo Novi Sad i krenuli ka Osijeku, raznim seoskim putevima. Nijednu reč nisam progovorio, čak se nisam ni predstavio.CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: 17 godina od smrti Željka Ražnatovića Arkana
