Od Margaret Tačer, preko Muamera el Gadafija, Sadama Huseina, Leonida Brežnjeva, Helmuta Šmita i mnogih drugih, svetska elita tog dana došla je da u Beograd da se oprosti od druga Tita.
Ceremonija saharane počela je tačno u podne 8. maja 1980. godine kada je telo doživotnog predsednika SFRJ izneto iz Skupštine Jugoslavije. Titov kovčeg je iznelo 8 admirala i generala JNA.
Dugačka pogrebna kolona je krenula Ulicom kneza Miloša i Bulevarom Oktobarske revolucije do bivše zimske bašte Titove rezidencije, Muzeja "25. maj“ i Kuće cveća. Poslednji govor održao je Lazar Koliševski ispred Kuće cveća i tribine postavljene za strane državnike. Uz zvuke Internacionale, kovčeg sa telom Josipa Broza je u 15:00h unet u Kuću cveća.
Danas, sahranu Josipa Broza Tita mnogi nazivaju najvećom sahranom u istoriji čovečansta jer, kao nikada do tada u vreme hladnoratovskih odnosa, rame uz rame, u pogrebnoj povorci šetali su i zapadni političari i komunističke vođe i kraljevi i predsednici.
Sahrani je prisustvovalo 124 delegacije zemalja. Poslednji pozdrav drugu Titu uputilo je 38 šefova država (kraljeva i predsednika), 5 prinčeva, 7 potpredsednika republika, 6 predsednika parlamenata, 10 predsednika vlada, 3 potpredsednika vlada, 12 ministara inostranih poslova, 20 članova vlada i 21 državni funkcioner.
Njegova smrt označila je kraj jedne ere. Narednih desetak godina svakog 4. maja u 15:05 su se širom SFR Jugoslavije uključivale sirene i svako bi bio obavezan da minutom ćutanja na mestu gde se zatekao oda poštu.Rukovodstvo SFRJ i Saveza komunista Jugoslavije odlučilo se da posle Titove smrti svoju politiku doktrinu nazove „I posle Tita - Tito!“, pa je stoga bilo neprimereno poslednje počivalište Josipa Broza Tita nazivati grobom ili mauzolejom, već je ustanovljen eufemizam „Kuća cveća“.
Ovaj naziv postao je opšte prihvaćen s obzirom da je Titov grob bio okružen velikim cvetnim žbunovima i zadržao se i posle raspada SFRJ.
Od osnivanja Memorijalnog centra, 1982. godine kada su zvanično počele da se beleže posete Kući cveća pa do 2012. godine, to mesto je, prema evidenciji koju vode nadležni u Muzeju istorije Jugoslavije posetilo više od 17 miliona ljudi. I danas na godišnjicu Titove smrti ili rođenja organizuju se turistučki obilsci njegovog poslednjeg konačišta.
Deceniju nakon njegove smrti, u SFRJ počeo je krvavi građanski rat koji je okončan raspadom države čiji je Tito bio doživotni predsednik.
(M.B./Blic)
