Stariji Konen je objekat izgradio 1903, a mlađem je oduzet 1946, zajedno sa fabrikama, hladnjačama, zemljom, farmom, trgovačkim firmama i još petnaestak vila i kuća u Subotici, Novom Sadu i Beogradu. Iako je Konen mlađi kao ubeđeni antifašista pomagao narodnooslobodilački pokret, bio u nemačkom zarobljeništvu kao oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije, te mađarskom kao „pomagač četnika“, posle rata je osuđivan kao „narodni neprijatelj“ i imovina mu je oduzeta.
Konenova vila posle konfiskacije korištena je za opštinske potrebe i nazvana je Titovom vilom, iako je Tito u njoj bio samo jednom.Otkad se ne koristi, ova vila prolaznike podseća na kuću duhova, ali je u sećanjima Vere Konen (84), ćerke Vilima Konena, i dalje najlepše mesto u kome je provela rano detinjstvo.
NEKAD DOLAZILI SVETSKI ZVANIČNICI, A DANAS NAPUŠTENI PSI: Ovako danas izgleda Titova vila
– Vila je izgledala divno. Odavno sam odlučila da tamo više neću otići i samo na fotografijama vidim da je propala. Kada nam je oduzeta, čuvana je za funkcionere, pisce i umetnike koji su se tamo provodili – kaže Vera Konen.
Ona ima rođenog brata u Beogradu, a jedan od dva polubrata je preminuo. Smatra da bi u slučaju da im država vrati imovinu bilo fer da svi dobiju svoj deo.
– Tata je imao 16 godina kada ga je deda poslao u svet da nauči sve što je bilo potrebno, između ostalog, šest jezika. Deda Konen je bio suvlasnik velike firme “Hartman i Konen”, posle rata poznate kao Industrija mesa “29. novembar” i tata se uključio u posao tek posle njegove smrti. Da bi nam sve konfiskovali, oca su dva puta osuđivali na smrt. Advokati su uspeli da izuzmu subotički sud i predmet proslede u Novi Sad i tad je smrtna kazna preinačena u 26 meseci zatvora, što je on već bio odležao. Napravio nam je 1975. darovne ugovore u slučaju da počne vraćanje imovine. Bio je divan čovek, genijalan, ispred svog vremena – priča Vera Konen.
Iako su jedna od porodica koja je najviše doprinela industrijskom, poljoprivrednom, kulturnom i drugim oblicima razvoja zemlje, potomci Vilima Konena još čekaju vraćanje imovine.
– Pošto je najbolji proizvod tog vremena bio Tito, da se narod ne bi pitao šta se u vili dešava, nazvali su je Titovom vilom. Potvrdu imena je dobila 1963. kada je Tito prvi i jedini put prenoćio u njoj.
Tu su boravili svi važni gosti, pisci i umetnici kojima je država davala besplatno prostor za odmor ili rad. Kad je počelo da se priča o restituciji, prestalo je njeno korišćenje, ali i održavanje. Nažalost, ne postoje fotografije iz vremena kad je vila bila Titova – kaže Dragan Miljković, autor knjige o banji Palić.
Iz Gradske uprave ni posle tri dana nisu odgovorili na pitanja koliki su troškovi održavanja i da li će biti ulagano u renoviranje, ili će do kraja postupka restitucija vila biti prepuštena zubu vremena.
(Blic)
BONUS VIDEO:
