GRDELICA - Drugi kako hoće, Grdelica NATO bombardovanje da zaboravi ne može i neće, kaže dr Miodrag Kostić iz ovog mesta, svedok napada na civilni voz 12. aprila 1999.Činjenice su sledeće - bio je drugi dan pravoslavnog Uskrsa, ponedeljak, kad je brzi voz broj 393 iz Niša za Vranje i Ristovac prošao kroz Grdelicu. Malo kasnije, u 11 sati i 39 minuta, jaka eksplozija zatresla je kuće, izvaljujući vrata i prozore iz ležišta. Meštani, zasuti srčom, odmah su znali - NATO je gađao mostove! Iza poslednjih kuća, gotovo se ukrštaju železnički i automobilski most preko Južne Morave, čijim bi rušenjem automobilski saobraćaj prema Makedoniji i Grčkoj bio znatno otežan, a železnički potpuno odsečen.Usijani vagoni- Ali niko nije mogao da zamisli da će gađati baš kad naiđe voz - pričaju i danas meštani uglas, kad se u kafani povede razgovor na tu temu.Dr Kostić, internista, tog dana se vratio s dežurstva u leskovačkoj bolnici i po običaju se uputio u grdelički Dom zdravlja, gde mu je supruga radila kao lekar. Tad je puklo. Prva raketa pogodila je drugi od četiri vagona i lokomotivu, i prva kola gurnula napred nekih stotinak metara. Deset sekundi kasnije, drugi projektil srušio je drumski most. Treća je pala na treći vagon, a četvrta je još jednom pogodila drumski most.- Trčali smo ka mestu odakle je kuljao dim. Vagoni su goreli na mostu, a delovi ljudskih tela razleteli su se svud naokolo, bilo ih je i na granama drveća. Ljudi su jaukali, neki su se izvlačili kroz razbijene prozore - priseća se Kostić.Prvi su na mesto nesreće stigli zaposleni iz Doma zdravlja, policajci iz lokalne stanice, kao i neki meštani. A nakon 30 minuta kasnije pristigle su i ekipe vatrogasaca i Hitne pomoći iz Leskovca. Borba s vatrom trajala je sat vremena, ali usijanim vagonima spasioci nisu mogli da priđu još nekoliko časova posle toga.Na spomeniku postavljenom uz železnički most danas je uklesano 14 imena, uz napomenu da neka tela nisu identifikovana. Prema svedočenju konduktera voza broj 393, u kompoziciji je bilo pedesetak osoba, među njima i deca. Branimir Stanijanović iz Aleksinca je tog 12. aprila imao šest godina. Mesecima kasnije Velika Morava izbacivala je na obalu, daleko nizvodno od mosta, ljudska tela.
Pobacano cveće- Pre pet godina sa spomen-obeležja ispred automobilskog mosta u Grdelici nestale su ploče s imenima žrtava i reljef koji je prikazivao voz u plamenu, a cveće je bilo razbacano - naglašava Marko Pešić.
StravičnoSTRADALA I TRUDNICA S MUŽEMJoš dok su vagoni goreli, stigao je Žarko Bjeletić, direktor leskovačke Medicinske škole. Gleda okolo: „Je l‘ moja ćerka odneta u neku bolnicu?“ Tog dana na voz je ispratio ćerku Anu i zeta Ivana Markovića. Zet mu bio iz Vladičinog Hana, tamo ga mobilisali, a ćerka je pošla s njim. Imali su po 26 godina, diplomirani hemičari, ona je bila u šestom mesecu trudnoće. Ja sam morao da mu kažem: „Nije među povređenima!“ - seća se Kostić, povuče dim cigarete, pa doda: „To se ne zaboravlja!“
BezdušnoLAŽIRALI SNIMKE IZ AVIONAKomandant NATO Vesli Klark izjavio je da je pilot „u poslednjem delu sekunde shvatio da na most ulazi voz i nije mogao da zaustavi raketu“. Nemački Frankfurter rundšau 2000. ustanovio je da je video-snimak koji je NATO emitovao bio ubrzan 4,7 puta kako bi lažirali brzinu voza.
