"Nismo slučajno izabrali Niš za prvi korak ove akcije, jer je to važan grad i kulturni centar u kojem dosta toga treba da se uradi. Imao sam važne sastanke sada oko dosta važnih projekata vezanih za Niš", kazao je Vukosavljević u okviru predstavljanja akcije.
Ministar je istakao želju da jezička pitanja, pitanja kulture govora i zaštite jezika budu bitne teme našeg društva.
"Mi ne plediramo da ćemo na ovaj način da obrazujemo ljude, ali želimo da jezička pitanja uokviru kojeg je i zaštita ćirilice kao našeg nacionalnog pisma dolazi na red kroz niz akcija koje ćemo obnarodovati", rekao je on.
Vukosavljević je podsetio da je više puta i sam isticao da je ćirilica ugrožena ali, kako ističe, "nije reč o nekoj teoriji zavere da to neko namerno radi".
"Jednostavno, latinica je takođe srpsko pismo, i ona je više u upotrebi zbog interneta i globalnih komunikacija. Ona funkcioniše kako funkcioniše bez potrebe da bude štićena. Sa ćirilicom to nije slučaj, jer nažalost duh vremena utiče na to da se ćirilica potiskuje", ukazao je ministar kulture.
On kaže da ćirilicu niko ne potiskuje orkestrirano, ali brojne okolnosti na to utiču i zbog toga ćirilica mora da bude veći predmet brige društva i nadležnih institucija koje se time bave.
Vukosavljević naglašava da je u Nišu i u Beogradu video veliki broj kafiterija i privrednih subjekata ispisanih latinicom.
"To je sasvim u redu, ali preti nam da ćemo se jednog jutra probuditi posle 20 godina i shvatiti da se ćirilica uopšte ne koristi, što bi bila kulturna i kulturološka tragedija bez presedana. Afirmisaćemo nove mere, ako treba kroz izmene zakona o tome da naše nacionalno pismo ćirilica, dika i ponos naše kulture bude pod merama zaštite i promovisanja", rekao je Vukosavljević.
Ministar je naznačio da je Strategija kulturnog razvoja praktično završena.
"To je najvažniji zadatak našeg ministarstva u prvih godinu dana. Spremni smo u skladu sa okolnostima sada ili posle izbora da strategiju damo na javnu raspravu i u Nišu i u drugim velikim srpskim gradovima gde ćemo predstaviti strateški dokument koji ova zemlja nikada nije imala", najavio je on.
Vukosavljević očekuje da će se preko strategije opredeliti modeli finansiranja i definisati šta je to srpsko kulturno jezgro i šta je to srpski kulturni prostor i u šta i na koji način treba da ulažemo u narednih 10 godina.
"Predložili smo da izdvajanja za kulturu iz bruto društvenog proizvoda bude iz godine u godinu veha za 0,1 odsto nego što je to slučaj sada. Za 10 godina imali bismo 1,7 odsto izdvajanja za kulturu", rekao je ministar kulture.
