Zašto je magnezijum kralj minerala: Oprezno, nedostatak ozbiljno ugrožava zdravlje!

Kardiovaskularne bolesti su definitivno vodeći uzrok i obolevanja, i umiranja u razvijenom svetu. Faktore rizika možemo svrstati u tri grupe:Prva grupa - faktori na koje ne možemo da utičemo, kao što su godine, genetika, pol ili etnička pripadnost, i oni su označeni kao predispozicija.Druga grupa - faktori na koje možemo tek delimično da utičemo i to su hronične bolesti (hipertenzija, dijabetes, bubrežna slabost).Treća grupa - oni faktori rizika na koje možemo potpuno da utičemo i zato predstavljaju jedan od glavnih terapijskih ciljeva. Tu ubrajamo pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost i način ishrane.Mere koje se sprovode u cilju modifikacije ovih faktora rizika spadaju u tzv. nefarmakološke mere, jer ne zahtevaju primenu lekova i označavaju se kao promena životnih navika. Promovisanje i insistiranje na primeni zdravih životnih navika je sastavni i neizostavni deo savremenog lečenja svih pacijenata. HISPA u svom svakodnevnom radu veliki značaj pridaje personalizovanom pristupu svakom pacijentu, a u cilju, kako procene kardiovaskularnog rizika, tako i lečenja kardiovaskularnih bolesti. Ovakvim pristupom se postižu najbolji rezultati u lečenju i značajno smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara koji su ujedno i najčešće i najteže komplikacije bolesti srca i krvnih sudova.Zdrava ishrana ne podrazumeva samo optimalan unos masti, belančevina i šećera već i optimalan unos takozvanih mikronutritijenata kao što je magnezijum. Istraživanja su pokazala da je unos ovog minerala često nedovoljan, a retko se uopšte i posumnja u njegov nedostatak kod poremećaja zdravlja.Zašto je magnezijum bitan za čovekovo zdravlje?Magnezijum je važan mineral koji se normalno nalazi u našem organizmu. Funkcija magnezijuma u organizmu je višestruka i uključen je u preko 300 biohemijskih reakcija. Sastavni je deo procesa razmene materije i energije, a naročito metabolizma proteina i ugljenih hidrata. Često se označava i kao antistres mineral. Magnezijum blagotvorno i zaštitno deluje na različite organe kao što su srce, jetra, nervi, mišići i kosti.

Kako magnezijum štiti organizam od bolesti?

Čuva srce - centralno pozitivno i protektivno dejstvo se manifestuje u očuvanju zdravlja srčanog mišića i krvnih sudova. Najviša koncentracija ovog minerala se nalazi upravo u srcu. Istraživanja su pokazala da je redovno uzimanje magnezijuma povezano sa smanjenjem rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara. On smanjuje učestalost poremećaja srčanog ritma i time sprečava teže negativne posledice.Reguliše krvni pritisak - dokazan je pozitivan uticaj magnezijuma na regulisanje krvnog pritiska. Ovde treba napomenuti da je povišen krvni pritisak i izolovana bolest, ali i faktor rizika za razvoj drugih kardiovaskularnih bolesti.Značajna je uloga magnezijuma u sprečavanju taloženja kalcijuma u zidove krvnih sudova čime se utiče na proces ateroskleroze, a time i na razvoj angine pektoris i infarkta.Pomaže lečenju dijabetesa - magnezijum pospešuje lučenje insulina i njegov ulazak u ćelije, pa se preporučuje osobama koje leče dijabetes tipa 2, takođe, značajan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.Kako da prirodno nadoknadite magnezijum?Dovoljan unos magnezijuma možete da obezbedite putem namirnica bogatih ovim mineralom. U tu grupu namirnica spadaju: bademi, brazilski i indijski orah, semenke suncokreta, pinjoli, laneno seme, zeleno lisnato povrće, soja i banane. Takođe, preporučuju se i suplementi u vidu tableta. Međutim, kao možda čak i najbolji način, a definitivno i najlakši, jeste preko vode prirodno bogate ovim mineralom u obliku koji organizam može da ga iskoristi.Magnezijum je bezbedan mineral i veoma se dobro toleriše. Predoziranje magnezijumom je veoma retko i uglavnom se dešava kod konzumiranja velike količine suplemenata ili težeg poremećaja bubrežne funkcije.U svakom slučaju, zbog svog pozitivnog dejstva na organizam magnezijum zaslužuje svoje mesto u svakodnevnoj ishrani.

Prof. Dr Nebojša Tasić, predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga - HISPA i načelnik Centra za kardiovaskularna istraživanja IKVB „Dedinje“