Prikaži najnovije vesti
Titov pionir,  foto Profimedia
Radovali se svi

ŽIVELI SMO ZA OVAJ PRAZNIK Danas je 29. NOVEMBAR, dan kada su prvačići davali ZAKLETVU, a ORDENJA...

Društvo 108

BEOGRAD - Na današnji dan se navršava 73. godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu (BiH), na kome su u Drugom svetskom ratu udareni temelji nove, socijalističke Jugoslavije.

29. novembar slavljen je gotovo šest decenija kao državni praznik SFRJ, a zvanično je ukinut posle više od deset godina od raspada te zajednice - novembra 2002. Taj datum je ušao u istoriju 29. novembra 1943. godine, kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Jugoslavije, a kraljevskoj vladi zabranjen povratak u zemlju.

AVNOJ je tada proglašen za vrhovno zakonodavno i izvršno državno telo, koje je donelo istorijske odluke o uređenju Jugoslavije. Tim odlukama ustavnog karaktera izgrađeni su vrhovni državni organi nove Jugoslavije, pa je zbog toga taj datum zapisan kao dan stvaranja nove Jugoslavije. AVNOJ je odlučio i da se nova Jugoslavija izgradi na demokratskom principu kao državna zajednica ravnopravnih naroda. Josip Broz Tito, generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije i vrhovni komandant Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije proglašen je za maršala Jugoslavije.

Posle završetka rata, od 1945. godine, 29. novembar se slavio kao dan Republike i bio jedan od najvećih praznika u nekadašnjoj SFRJ.

Prema tadašnjem Zakonu o državnim praznicima proslavljao se dva neradna dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, počasne plotune, a 1964. ustanovljena je i nagrada AVNOJ-a.

Đaci prvaci su dobijali crvene pionirske marame, deljena su razna ordenja.

Poslednji put ovaj praznik obeležen je u Srbiji 2001, jer ga je Savezna skupština zvanično ukinula tek sredinom novembra sledeće godine.

Do 1997. godine 29. novembar je slavljen kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a, ali je od tada počeo da se praznuje kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika. Ta zamena nastala je kao izraz kritike da je SRJ nastavila da obeležava praznik nepostojeće države - federacije šest republika - koja se raspala 1991.

U ranijem periodu, Srbija je, inače, predstavljala svojevrstan presedan u obeležavanju praznika, koji su morali da nestanu posle raspada jugoslovenske države i zajednice sa Crnom Gorom. Kao dan državnosti SRJ uveden je 27. april, kada je 1992. godine, proglašen ustav nove države, poznat kao "žabljački".

Društvo za istinu o Narodno-oslobodilačkoj borbu i Jugoslaviji I Savez antifašista Srbije tu godišnjicu obeležiće svečanom akademijom u Muzeju istorije Jugoslavije (25. maj) u 11 sati. Godišnjicu zasedanja AVNOJ-a predstavnici Pokreta za evropsku kulturnu saradnju obeležiće polaganjem venaca na grob nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita u Kući cveća u 11.20.

Taj pokret je saopštio da će obeležavanje 29. novembra ove godine imati i regionalni karakter, jer će akciju podržati i predstavnici pokreta koji deluju u Makedoniji i Bosne i Hercegovine.

Povodom 70 godina od zasedanja AVNOJ-a, u Jajcu će biti organizovan dvodnevni naučni skup na temu "Drugo zasedanje AVNOJ-a i državnost zemalja naslednica SFRJ 1943-2013". U okviru Dana AVNOJ-a, koji će trajati do nedelje, biće održane i promocije knjiga, a centralna svečanost zakazana je za subotu.

Pratite KURIR na VIBERU: http://chats.viber.com/kurir