Ovo je utvrđeno u studiji Univerziteta Indijana još 2011. godine zahvaljujući praćenju stope angažmana brendiranih aplikacija. Zaključak studije je bio da su aplikacije odličan način da se poveća angažman i stvori dobra slika o brendu. Zanimljivo je da su informativne aplikacije, koje se smatraju manje zanimljivim, više uključivale same korisnike više od igara i aplikacija za zabavu. Razlog je, kaže Rob Poter, vanredni profesor na Univerzitetu Indijana, i koautor studije, u tome što u osnovi postoje dva iskustva koja ljudi mogu da imaju s aplikacijama: prikupljanje informacija i beg od realnosti. Ove prve dovode zapravo do mirnijeg fiziološkog stanja.„Zaključili smo da se što više informacija aplikacija omogućuje – iako se čini dosadna i suvoparna – više gradi veza između korisnika i brenda", kaže Poter. Poterovu studiju potvrđuje i još jedna studija finske analitičke kompanije „Zokem“ koja je pokazala da su najzanimljivije aplikacije – i-mejl, društvene mreže i pregledači, drugim rečima, aplikacije za prikupljanje informacija.Luj Mantija, dizajner iz dizajnerskog studija „Pacifik helm“, tvrdi da kod velikog broja aplikacija efikasnost povećava angažman. „Kod mnogih aplikacija koje sam stvorio, a koje nisu igrice, ni zabavnog karaktera, fokus je bio na tome da one budu što brže", kaže on. „U slučaju nekih aplikacija poenta je da korisnici potroše malo vremena u njoj, a ne što je više moguće."On smatra da je izrada aplikacije koja je alat za jednostavno prikupljanje informacija izazov s kojim se vredi uhvatiti u koštac. Zaista, mnogo ljudi može da potvrdi da i sami koriste Candy Crush Saga i slične igre vrlo retko. Naravno, to ne znači da aplikacije za zabavu, igrice i ostale eskapističke aplikacije nemaju svoje mesto i svoju publiku.„Ne postoji neka posebna formula po kojoj se prave privlačne aplikacije", kaže Mantija. „To ćete najpre postići ako napravite dobar proizvod."Kako to učiniti?Pol Marfi, partner u kompaniji „Betavorks“ i osnivač i direktor kompanije „Dots“ koja se bavi razvojem igrica, navodi da je jedan od razloga popularnosti kompanije „Dots“ upravo to što su prvenstveno usredsređenii na kvalitet. „Mislim da bi naš tim savetovao da se fokusirate na celokupno korisničko iskustvo - svaki piksel, dugme i interakcija jesu prilika da oduševite svoje igrače ili korisnike." Marfi smatra da je stvaranje dobre aplikacije više umetnost nego nauka: „Nakon što smo shvatili da imamo to nešto, merili smo i testirali u nedogled dok nismo osetili da je to baš prava stvar."Međutim, u slučaju kompanije „Dots“, Marfi kaže da Patrik Moberg, suosnivač kompanije „Betavorks“, koji je takođe osmislio i koncept „Dotsa“, nije prvenstveno imao igrice na umu. On je zapravo želeo da „eksperimentiše s različitim načinima interakcije s korisnikom i kako ta ideja može da napreduje kroz priču. Kako je nastavio da eksperimentiše, shvatili smo da je stvorio posebno zabavnu vrstu interakcije koja se bazirala na povezivanju stvari, te smo odlučili da to pretvorimo u igricu".Iz reči ovih eksperata za razvoj jasno je koliko je faktora u igri za uspeh. Ipak, ma koliko da je dobra originalna ideja tek će način na koji je realizovana biti zaslužan za uspeh i konačni sud. Ako želite da prođete put od ideje za aplikaciju do njene realizacije, obučite se za razvojnog inženjera – developera. Na taj način ćete spojiti kreativnost s upotrebljivim znanjem. Samo u kombinaciji ova dva aspekta vaša aplikacija može ispuniti sve uslove neophodne da postane planetarni hit.
