Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke posetiće Azerbejdžan kako bi razmotrili odobrenje hitnog kredita u iznosu od četiri milijarde dolara, uz rizik da to postane prvi u seriji paketa finansijske pomoći usled strmoglavog pada cene nafte.Poseta Bakuu nakon krize tamošnje valute, koju je pokrenuo kolaps cene sirove nafte, odražava zabrinutost ove dve globalne institucije za proizvođače na tržištima u usponu od Azije do Latinske Amerike.MMF i Svetska banka prate kretanja i u drugim zemljama koje proizvode naftu, poput Brazila, gde trenutno vlada najgora recesija za period duži od jednog veka, i Ekvadora. Kriza koja je pogodila Venecuelu usled pada vrednosti nafte čak je povećala izglede za poboljšanje odnosa fonda i Karakasa, grada koji je delegacija MMF poslednji put posetila pre više od jedne decenije.Nafta i gas čine 95 odsto izvoza Azerbejdžana, a slabost lokalne valute izazvala je seriju protesta širom zemlje, što je uzdrmalo vladu predsednika Ilhama Alijeva (Ilham Aliyev).Prošle nedelje ta bivša sovjetska republika postala je jedna od prvih zemalja na svetu koja je pribegla kontroli kapitala usled kolapsa cene nafte, uvodeći porez od 20 odsto na odliv strane valute.Vrednost azerbejdžanske valute, pala je za 35 odsto od kraja decembra, kad je centralna banka raskinula fiksni kurs prema dolaru nakon što je potrošila više od polovine svojih rezervi za godinu dana.Delegacija MMF boraviće u Bakuu od 28. januara do 4. februara „kako bi utvrdila činjenično stanje stvari na zahtev tamošnjih vlasti“, rekao je portparol MMF. Razgovaraće se o potencijalnoj „tehničkoj pomoći“ i „razmatrati moguće potrebe za finansiranjem“. Paket o kome se pregovara vredi oko četiri milijarde dolara, kažu ljudi upoznati s pregovorima.Portparol Svetske banke navodi da su predstavnici MMF i banke razgovarali sa zvaničnicima vlade o neposrednim i dugoročnim merama „kao odgovor na pritiske koje trpi lokalna valuta i nisku cenu nafte.“Svetska banka je prognozirala prošle nedelje da će ove godine cena sirove nafte u proseku biti samo 37 dolara po barelu i upozorila na dugoročne posledice. Takođe je istakla da su i proizvođači i robna tržišta i dalje suočeni sa znatnim rizikom od većeg od očekivanog usporavanja na tržištima u usponu koja su vodeći potrošači nafte, kao što je slučaj s Kinom.„Ovo su loša vremena za proizvođače nafte i njihove zajmodavce“, konsultantska kuća „Oksford ekonomiks“ (Oxford Economics) upozorila je svoje klijente prošle srede. „Ima razloga za ekstremni pesimizam ukoliko pogledamo istoriju sličnih situacija koje su zadesile proizvođače sirovina; ima indicija da su (tržišta u usponu) sklona neizmirivanju obaveza i da je pad vrednosti sirovina verovatno najveći razlog za to.“Kristin Lagard (Christine Lagarde), generalna direktorka MMF, započela je godinu posetom Nigeriji, kad je upozorila da će najveća privreda afričkog kontinenta neko vreme morati da se suočava s „teškim izborima“ i realnošću nižih cena nafte.Pregovori sa zvaničnicima Bakua u ranoj su fazi i azerbejdžanska vlada još uvek može da odluči da nastavi dalje bez podrške MMF, kažu osobe upoznate sa ovim događajima.Iako su rezerve azerbejdžanske centralne banke drastično smanjene tokom prošle godine, ova zemlja ima mali dug i državni investicioni fond čija je aktiva na početku oktobra iznosila 34,7 milijardi dolara, što je više od 60 odsto BDP.Ipak, pad cene nafte vrši ogroman pritisak na privredu Azerbejdžana. Elman Rustamov, guverner centralne banke, izjavio je prošle nedelje da je tokom 2015. platni bilans ove zemlje pao sa 17 milijardi dolara na „gotovo nula“. Iz bonitetne agencije „Mudiz“ (Moody‘s) izjavili su prošlog meseca da očekuju da će budžetski deficit Azerbejdžana u 2016. biti 5,5 odsto nakon 9,2 prošle godine.Predstavnici vlade u Bakuu nisu želeli da daju izjave. Dolazak delegacija drugih međunarodnih finansijskih institucija, uključujući Evropsku banku za obnovu i razvoj i Azijsku razvojnu banku, očekuje se u Bakuu u narednih nekoliko dana.Jack Farchy - MoskvaShawn Donnan - Vašington
