Prevara je reč od koje se ledi krv u žilama svim investitorima sklonim da veruju na reč finansijskim izveštajima kompanija u koje ulažu. Ali mnogi od njih se s vremena na vreme opeku kad preterano agresivno računovodstvo, a nekad i namerna manipulacija podacima dovedu do ozbiljnih problema.Nekadašnji energetski gigant „Enron“ je klasičan primer korporacije koja je naizgled čvrsta kao stena, a zapravo je samo krhka ljuštura od prekrajanih podataka i računovodstvenih trikova. U skorije vreme, kanadska farmaceutska kompanija „Valijant“ (Valeant) izgubila je na vrednosti skoro 80 milijardi dolara kad se našla na meti istrage zbog nepravilnosti u vođenju knjiga.Čelnici kompanije su nedavno izjavili da interna revizija računovodstva nije otkrila ništa što bi primoralo „Valijant“ da promeni svoj izveštaj o prihodima, što je pomoglo da se stabilizuju akcije, ali brojna velika imena među investitorima ove kompanije i dalje pokušavaju da se izbore sa ogromnim gubicima.Da li dubinska pretraga i analiza (tzv. rudarenje) enormne količine podataka o kompanijama može da pomogne investitorima da probleme otkriju pre nego što bude prekasno? Finansijski stručnjaci iz Dojče banke (Deutsche Bank) veruju da je to moguće i razvili su model za skeniranje podataka u potrazi za mogućim problemima. On pretražuje banku podataka američke Komisije za berzu i hartije od vrednosti (Securities and Exchange Commission, SEC), gde se čuvaju podaci o kompanijama koje su opominjane zbog računovodstvenih problema. To je još jedan pokazatelj da se banke, trgovinske kuće i regulatori sve više okreću novim tehnologijama da bi razotkrili zloupotrebe na tržištima.„Računovodstveni podaci su kao vulkani. Kad su neaktivni, ljudi zaborave koliko opasni mogu da budu“, kažu u Dojče banci.Model koji je razvila ova nemačka banka koristi Benfordov zakon da bi otkrio moguće nepravilnosti. Američki fizičar Frenk Benford (Frank Benford) primetio je 1938. godine da se u nasumično odabranim brojevima cifra 1 pojavljuje češće na početku broja nego 2, a 2 je češće prva cifra nego 3. Ovaj neobični zakon koristi se u analizama najrazličitijih pojava, od cikličnih promena vremenskih prilika do izbornih prevara.„Prirodno proširenje ove hipoteze“, tvrdi Džavid Džasa (Javed Jussa) iz Dojče banke, „jeste da u kompanijama čiji se podaci ne ponašaju u skladu s Benfordovim zakonom možda postoje izvesne nepravilnosti u računovodstvenoj praksi.“Kvantitativni analitičari Dojče banke nisu jedini koji nastoje da modernu tehnologiju i rudarenje podataka upotrebe za otkrivanje potencijalnih problema. I regulatori nameravaju da iskoriste najnovija dostignuća u računarstvu i algoritmima mašinskog učenja kako bi samostalno skenirali finansijska tržišta i izveštaje kompanija, u potrazi za znacima koji bi ukazivali na prevaru ili zloupotrebu.To je budućnost otkrivanja prevara, kaže Stiven Blam (Steven Blum), direktor odeljenja za usklađenost s propisima i forenzičko računovodstvo u kompaniji „Kontrol risks“ (Control Risks).„To je samo softverska alatka, ali je veoma moćna, i što se više proširuje baza podataka, njene mogućnosti sve više rastu.“Na primer, pre nekoliko godina SEC je predstavio kompjuterski program nazvan „Robokap“ ili, nešto formalnije - „Model kvaliteta računovodstva“ („Accounting Quality Model“). Taj program koristi bogatu bazu finansijskih podataka ovog regulatornog tela da bi pronašao obrasce koji se ponavljaju u korporativnim izveštajima o prihodima koji bi mogli da ukažu na neuobičajeno ponašanje - bilo da je reč samo o agresivnoj računovodstvenoj praksi ili o namernoj obmani.O „Robokapu“ nema mnogo detaljnijih informacija, ali Džasa je otkrio nekoliko važnih indikatora koji bi mogli ukazivati na omaške u računovodstvu.Neki od njih su tehnički faktori tržišta. Visoki ulozi protiv neke kompanije - mereno procentom akcija zahvaćenih kratkom prodajom - predstavljaju klasičan signal da su menadžeri hedž fondova „namirisali“ da nešto nije u redu. Neobično veliki obim trgovanja i cene koje su daleko od najnižih nivoa tokom godine takođe su znaci za uzbunu.Postoje i upozorenja koja se više oslanjaju na fundamentalne pokazatelje, kao što su podaci o novčanom toku koji potiče iz aktive, očekivani prinos po osnovu dividendi i obrt ukupne aktive kompanije.Najprisutniji problem je pogrešno prikazivanje prihoda, na primer, agresivno knjiženje narudžbina kao stvarnih prodaja - što neke tehnološke kompanije često rade - ili beleženje prodaje u jednom periodu iako je roba zapravo isporučena u sledećem kvartalu. Tu je i knjiženje određenih troškova kao aktive.Rano prepoznavanje mogućih problema može pomoći investitorima da izbegnu neke loše poslovne poteze. Dojče banka je uporedila rezultate svog programa za otkrivanje računovodstvenih prevara s finansijskim podacima koji se odnose na period od poslednjih 30 godina. Zaključeno je da su akcije kompanija u kojima „postoji opasnost od računovodstvenih nepravilnosti“ imale za trećinu lošiji učinak od šireg tržišta akcijskog kapitala.Blam ukazuje da će kompleksni skupovi podataka („big data“) i sve savršeniji algoritmi postati uobičajeni u najrazličitijim tipovima organizacija u finansijskom sektoru.Čak i neki „pokajnici“ iz ovog sektora sada koriste tehnologiju da bi otkrili zloupotrebe na tržištu. Posle kritika i finansijske kazne 2010. godine zbog primenjivanja strategije „spufinga“ - izdavanja i povlačenja ogromnog broja tržišnih naloga da bi se uticalo na cenu hartije od vrednosti - brokerska kompanija „Trilijum“ (Trillium) razvila je sistem za interno otkrivanje i sprečavanje „spufinga“, koji sada prodaje drugim firmama.„Kontrola koju smo mi uveli pokazala se kao poslovno rešenje najnovije generacije za problem spufinga“, kaže Majkl Fridmen (Michael Friedman), direktor pravnih poslova u „Trilijumu“.Program pod nazivom „Procenjivač“ (Surveyor) samostalno skenira knjigu tržišnih naloga u potrazi za znacima manipulacija kao što su „spufing“, insajdersko trgovanje, dvostrano trgovanje - kad kompanija kupuje i prodaje iste akcije trgujući preko dva različita naloga, bilo namerno ili slučajno - i fiktivna trgovina „voš trejd“, istovremena prodaja i kupovina istih akcija preko različitih brokera. Drugim rečima, tehnološka dostignuća i sve kompleksnija tržišta možda otežavaju posao investitorima i regulatorima, ali isto tako nude i neka potencijalno moćna rešenja koja bi mogla da održe regularnost finansijskih tržišta.Robin Wigglesworth - Njujork
