BEOGRAD - Sramotna odluka srpskog suda!Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je krivice i 13. novembra pustio na slobodu svih 11 članova najkrvavije zločinačke grupe OVK iz Gnjilana, koji su tokom 1999. godine zverski mučili i ubijali Srbe i Rome na tom prostoru, saznaje Kurir. Suština ove sramotne i skandalozne presude leži u „optužnici protiv naredbe da se nealbanci i Romi proteraju iz Gnjilana“, objašnjava naš izvor upućen u slučaj.- Posle završne reči 13. novembra, predsednik Veća Sretko Janković i neki od sudija koji su učestvovali u procesu - Omer Hadžiomerović i Miodrag Majić, odlučili su da Gnjilanska grupa OVK bude puštena na slobodu, čime je negirano da je bilo najkrvavijih i nemilosrdnih zločina nad Srbima. Tako, umesto da krvnici budu osuđeni na ukupno 116 godina robije, dobili su slobodu, uprkos izjavama i dokazima svedoka-saradnika - objašnjava izvor Kurira.On objašnjava da je na čelu Gnjilanske grupe 1999. godine bio Fazli Ajdari, a ekipu su činili i brojni tinejdžeri koji su slepo radili što im se kaže.- Imali su „Internat“, u koji su dovodili i mučili žrtve, a zatim ih komadali i u džakovima iznosili. Prema izvoru Kurira, američki marinci su obezbedili davilice kojima je Gnjilanska grupa ubijala ljude.- Od svih aktera zločina, svaki svedok-saradnik je prepoznao bar njih petoricu - priča izvor Kurira i dodaje da bi ih i u Prištini osudili po bar jednom osnovu. Jedan od dokaza je hladnjača koja je pronađena u dvorištu bolnice u Gnjilanu 2000. godine sa sedam vreća, gde je bilo delova tela osmoro ljudi.
Svedok-saradnik: Sekli smo ženama grudi i pekli ihOvo je samo deo iskaza svedoka-saradnika u ovom procesu do kojeg je Kurir došao. Ovaj svedok je učestvovao u zločinima, a svedočio je nekoliko puta i svaki put je davao identičan iskaz.- Imali smo „Internat“ u koji smo dovodili žrtve i „proceduru“ mučenja. Procedura je podrazumevala da žrtvu prvo dovedemo, skinemo, a onda joj postavljamo pitanja. Šta god da kaže, uvek bismo je prebijali četvrtastom gvozdenom štanglom. Važilo je pravilo da im „uzmemo dušu polako“, pa da ih raskomadamo i spalimo da ih niko ne nađe. Moj posao je nekad bio da bacam tela. Vezivali smo žrtve visoko za ruke, da vise, i samo ih bacali na pod kad dođu na red. Ženama smo sekli dojke i iz zabave to posle pekli. Prostorija je jako smrdela jer se tu obavljao posao, a bila je velika kanalizacija gde smo bacali otpatke. Bilo je toliko krvi da smo i sami morali da se skinemo goli dok ih mučimo i čistimo posle. Svima bismo odsecali glave, rasporili stomake i komadali ih, pa u džakovima iznosili. Ljudi su vrištali dok mučimo nekoga. Ispred njih smo bacali glave njihovih rođaka. Silovali smo kad god smo mogli. Omiljen način mučenja nam je bio da nekog „opaljačimo“. To znači da mu gvozdenom štanglom razbijemo glavu, a onda mu zakucamo čekićem upaljač na to mesto - ispričao je svedok-saradnik.
