Megalomanski projekat „Beograd na vodi“, kojim se vlast hvali tvrdeći da je posao veka, nije ništa drugo do pljačka veka, kojom je Srbija, samo u startu, oštećena za 1,3 milijarde evra, ocenjuju sagovornici Kurira
Megalomanski projekat „Beograd na vodi“, kojim se vlast hvali tvrdeći da je posao veka, nije ništa drugo do pljačka veka, kojom je Srbija, samo u startu, oštećena za 1,3 milijarde evra, ocenjuju sagovornici Kurira.
Tolika je, naime, procenjena vrednost 116 hektara zemljišta u priobalju Save koje je država ustupila besplatno za izgradnju „Beograda na vodi“. Na tu sumu treba dodati i stotine miliona evra za eksproprijaciju, uređenje i infrastrukturu, na šta se država Srbija obavezala skarednim ugovorom.
Nerealni uslovi
Inače, projekt „Beograd na vodi“ gradi preduzeće „Beograd na vodi“, čiji su vlasnici firma „Belgrejd voterfront kapital investments“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa 68 odsto udela i Srbija sa 32 odsto udela. U ugovoru je navedeno da država Srbija daje 116 hektara besplatno za izgradnju projekta, kao i da se obavezuje da plati sve u vezi sa infrastrukturom (9.1.1 tačka ugovora) - „vodu, struju, gas, puteve, odnosno prostorni plan, uključujući sva saobraćajna rešenja i pristupne puteve“, i sve to najkasnije do 31. decembra 2019. Prema grubim procenama, samo u infrastrukturu država Srbija treba da uloži oko 800 miliona evra.
Država je, takođe, preuzela na sebe i eksproprijaciju zgrada oko autobuske stanice „Lasta“ i za to je platila 3,3 milijarde dinara, odnosno oko 30 miliona evra. Najveći deo ovog novca otišao je na eksproprijaciju dve zgrade - „Iskre“ i „Simpa“, od oko 2.500 kvadrata.
Zvaničnici su u više navrata najavljivali da će ceo projekat vredeti 3,5 milijardi evra i da je to dobro za Srbiju, ali kad se pogleda ugovor i da se firma iz UAE obavezala da u posao uđe sa 150 miliona evra, kao i da da 150 miliona evra pozajmice, te da pomenute milijarde onda idu iz našeg budžeta, pitanje je zašto je Srbija uopšte uzimala partnera za ovaj posao.
Poklonjeno zemljište
Ekonomista Milan Kovačević, podseća da sva ulaganja u naturi koja vrši domaća strana, ne utiču na njen udeo u kapitalu.
- Na poklonjenom zemljištu će se izgraditi oko dva miliona kvadrata prostora. Ako se izgrađeni prostor proceni na samo 2.000 evra po kvadratu, dobija se ukupno četiri milijarde evra vrednosti izgrađenog, pa po ustaljenom vrednovanju zemljišta u visini 1/3 vrednosti izgrađenog prostora, poklonjeno zemljište danas ima vrednost od bar 1,3 milijarde evra. - kaže Kovačević.
Đorđe Bobić, bivši arhitekta Beograda, kaže da je ugovor štetan i pljačkaški po grad i državu,čudovište koje je naružilo izgled grada.
- Pre svega, ekskluzivno i najbolje zemljište je dato investitoru bez naknade u zakup, faktički na poklon, da bi se tu nešto zidalo, a onda se ispostavi da sve to nije samo o trošku investitora, već da je država u obavezi da raščisti zemljište, obezbedi infrastrukturu, obavi neke pripreme i slično, i da na sve to ima samo 30 odsto profita. To je, u najmanju ruku, štetno po nas - objašnjava Bobić.
Stručno Gajić o leks specijalisu Za „Beograd na vodi“ ne važe srpski zakoni
Vladimir Gajić, advokat, podseća da je međudržavnim ugovorom koji je zaključen između Srbije i UAE protivustavno predviđeno da za bilo kog investitora koji dolazi iz UAE faktički ne važe srpski zakoni.
- Ustav Srbije garantuje neprikosnovenost privatne svojine, a može da se ograniči samo u izuzetnim slučajevima Zakonom o eksproprijaciji. Po tom zakonu je moguće da vam bude oduzeta privatna svojina isključivo ako je to u opštem interesu. Pošto je „Beograd na vodi“ privatna investicija, a Zakon o eksproprijaciji ne poznaje mogućnost da se pod opšti interes podvede privatni interes, onda je donet leks specijalis - objašnjava Gajić i dodaje:
- Leks specijalis je donet da bi se suspendovale odredbe Zakona o eksproprijaciji za taj jedan konkretan slučaj. Na lokaciji „Beograda na vodi“ ne važi srpsko zakonodavstvo. Ta lokacija ima pravnu eksteritorijalnost u odnosu na zakone Republike Srbije kao što, recimo, imaju ambasade.
Savamala ode Arapima Dadosmo„Geozavod“,„Bristol“...
Ugovorom je definisano i da preduzeće „Beograd na vodi d.o.o.“ može besplatno da koristi zgradu „Geozavoda“, hotel „Bristol“, grupe zgrada u četvrti Savamala, glavnu zgradu Železničke stanice, Fabriku hartije, Okretnicu vagona, zgradu Pošte.
Ne davimo Beograd Tužba u najavi
U martu ove godine Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd uputila je Republičkom javnom tužilaštvu inicijativu za utvrđivanje ništavnosti ugovora. Srbija u Beograd na vodi ulaže više nego investitor, ali investitor odlučuje kako će obale Save izgledati. Iz Inicijative su tada najavili i da će ako tužilac Zagorka Dolovac ne bude prihvatila da razmotri njihov predlog, podneti tužbu nadležnom sudu protiv onih koji su učestvovali u zaključenju ovog ugovora.
Ekipa Kurira
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Skandal! "Beograd na vodi" nas košta 1,3 milijarde evra!
