Vučić najviše zazire od Dragana Đilasa kad su beogradski izbori u pitanju. Posle učešća u trci za predsednika, bilo bi neozbiljno da se Janković i Jeremić pojave kao kandidati za gradonačelnika
Ðorđe Vukadinović, politički analitičar, poslanik i osnivač Pokreta za spas Srbije, i dalje ne odustaje od ideje okupljanja opozicije i zajedničkog kandidata za gradonačelnika Beograda. On u intervjuu ocenjuje da Dragan Đilas može biti taj džoker, ali i upozorava da pobeda neće doći sama od sebe „kao pečena ševa“. Šanse opozicije, kako naglašava, namirisao je i Aleksandar Vučić, pa na sve načine pokušava da ideju o zajedničkom nastupu unapred minira i ismeje.
Šta očekujete od beogradskih izbora?
- Beogradski izbori su prvi zaista neizvesni izbori u Srbiji posle pet godina i prvi na kojima pobeda SNS nije unapred zagarantovana. Podrška osovini SNS-SPS u Beogradu opada iz izbora u izbore. Na nedavnim predsedničkim izborima čitava grupacija koja je stala iza Aleksandra Vučića u Beogradu je osvojila 44 odsto glasova, to jest preko 10 odsto manje nego na nivou Srbije. Samo u rubnim beogradskim opštinama vladajuća koalicija može računati na apsolutnu većinu, a u centralnim, uključujući i Novi Beograd, najverovatnije gubi. Sve to, dakle, daje realnu šansu opoziciji, što opet ne znači da će im pobeda sama od sebe pasti u ruke kao pečena ševa. Naprotiv. Vlast raspolaže neograničenim resursima i neće lako predati Beograd, čak i ako ne osvoje dovoljno glasova - setimo se samo šta je bilo na Vračaru - ići će na kupovinu, ucene, pretnje...
Da li je realno da se na beogradske izbore ide u dva veća opoziciona bloka - jedan okupljen oko Jankovića i DS, tu su i proevropske stranke, i drugi - stranke nacionalnog bloka zajedno s Vukom Jeremićem?
- Ta dva bloka u ovom trenutku zaista deluju kao najrealniji scenario. Mada ja i dalje mislim da bi trebalo insistirati na zajedničkom nastupu i zajedničkom opozicionom kandidatu, jer se bez toga ne može masovnije animirati biračko telo. A bez te masovne mobilizacije i širokog fronta nije moguće pobediti naprednjačku mašineriju. Pritom mislim na zajednički nastup prave anti-SNS opozicije, čime bi bila poslata snažna poruka opozicionim glasačima i istovremeno na čistinu izvučeni potencijalni SNS spavači i trolovi u opozicionim redovima. Ali to o čemu ja govorim zna i Vučić, pa na sve moguće načine pokušava da tu ideju o zajedničkom nastupu unapred minira, ismeje i diskvalifikuje. Kao što je to već uspešno učinio na predsedničkim izborima. Kada tome još dodamo hroničnu lidersku sujetu i animozitet unutar opozicionih redova, dobijamo ovo što trenutno imamo. A da ne govorimo o tome da kad se unapred pomirite sa „dve opozicione kolone“, njihov broj začas poraste na pet-šest (Šapić, Beli, DSS, LDP, Ne davimo Beograd, Dveri, Dosta je bilo...), a tu je onda teško razabrati i dokazati ko je iskrena i prava opozicija, ko korisni idioti, a ko naprednjački puleni.
Kako ocenjujete mogućnost da se Dragan Đilas vrati na političku scenu na beogradskim izborima?
- Ta mogućnost je vrlo realna. Uprkos negativnoj kampanji i demonizaciji kojoj je bio izložen, Đilas je kod mnogih građana ostao upamćen kao vrlo agilan, sposoban i uspešan gradonačelnik. A u međuvremenu je napravio veoma dobar posao kao predsednik Košarkaškog saveza. S druge strane, posle učešća u predsedničkoj trci, bilo bi neozbiljno da se Janković, Jeremić ili Radulović pojave kao kandidati za gradonačelnika. Znam da ni Sandi Rašković to ne pada na pamet. Pretpostavljam ni Tadiću ili Šutanovcu...
Može li Đilas da bude adut kojim bi se okrnjila apsolutna Vučićeva vlast?
- Đilas bi potencijalno mogao biti taj džoker i siguran sam da u vlasti, bar kada je o Beogradu reč, od njega najviše zaziru. No, veliko je pitanje da li on, posle svega što je doživeo u periodu 2012-2014, uopšte ima želju da se ponovo vraća u političku arenu i ponovo prolazi kroz to blato. I drugo, nije jasno kako bi na tu njegovu nameru reagovala sadašnja opozicija. Tj. da li bi ga dočekali kao spasioca ili kao opasnost i konkurenta. Ja, lično, mislim da bi to bio vrlo dobar - mada obostrano riskantan potez - i za Đilasa i za opoziciju. Ali u ovom trenutku, rekao bih, niti su mu u opoziciji previše radi (pogotovo u njegovom „matičnom“, demokratskom taboru), niti je on baš siguran da to zaista želi i da mu sve to treba.
Kako vam se pokazala premijerka na prvom ozbiljnom zadatku - štrajk radnika „Fijata“ i „Goše“?
- Zbunjeno, bez jasnog stava, plana, ideje i autoriteta. Drugim rečima, onako kako se i moglo očekivati od nekoga ko se slučajno i tuđom voljom našao na najvažnijoj i najodgovornijoj političkoj funkciji u zemlji.
Da li će Brnabićeva da će moći da ispuni ciljeve iz ekspozea?
- Brnabićeva nije ni postavljena tu gde jeste da bi ostvarivala ciljeve iz ekspozea i ispunjavala obećanja - jer da je to moguće, ne bi Vučić ni odlazio sa premijerskog mesta - već da bi bila neka vrsta žrtvenog jarca, odnosno krivca što ta silna posejana obećanja i ambiciozni ciljevi nisu i neće biti ispunjeni.
Kako biste ocenili izjave Brnabićeve i Đorđevića upućene štrajkačima „Fijata“ - da je štrajk politički motivisan i da radnici treba da pokažu ljubav prema Srbiji?
- To su bile sramne i skandalozne izjave, koje su, između ostalog, jasno pokazale čija je ovo vlada i u čiju korist radi. Tako ne govore premijer i ministar jedne suverene i nezavisne zemlje, ma koliko da je siromašna ili mala. A ovaj poziv radnicima da „pokažu više ljubavi prema Srbiji“ neodoljivo podseća na ono čuveno „neka jedu kolače“ Marije Antoanete. Svi znamo kako se to završilo.
Saša Mirković, nekadašnji Vučićev saradnik, kaže da je Vučić organizovao paljenje američke ambasade 2008. Da li tužilaštvo mora da ispita te navode?
- Ne znam mnogo o tome. Ali svakako da bi, s obzirom na važnost teme i zainteresovanost najmoćnije svetske sile, tužilaštvo moralo da reaguje i pokuša da utvrdi istinitost ovih navoda.
Na društvenim mrežama vlada mišljenje da Vučić naručuje istraživanja javnog mnjenja u kojima njegova stranka ima podršku od oko 50 odsto. Ima li istine u tome?
- Mislim da ima. Naročito kada izbori nisu na vidiku i kada se dogodi nešto što mu objektivno ne ide u prilog, poput studentskih i građanskih protesta ili izbora Ane Brnabić za premijera, krenu da nas zasipaju istraživanjima koja pokazuju kako je podrška Vučiću „nikad jača“, a rejting „najveći u istoriji“. Pred izbore se onda te brojke malo spuste, da bi se približile realnosti. Najblaže rečeno, čudno je i pomalo komično da Vučić, sa podrškom SPS, Palme, PUPS, Ljajića, Zukorlića i svih manjina, i uz sve pritiske, kampanju i brojne marifetluke, na predsedničkim izborima osvoji nategnutih 55 odsto glasova, a da sada, posle tri meseca, stranke koje su ga podržale, prema tim istraživanjima, u zbiru imaju preko 70 odsto?!
Šta pokazuju vaša istraživanja? Koliku podršku ima Vučić lično, koliku SNS? Kolika je podrška Saši Jankoviću?
- Vučić lično ima podršku od blizu 50 odsto. SNS nešto preko 40, Janković i DS u zbiru oko 15-16, SPS desetak, a ostali su oko cenzusa ili ispod njega. Ali, kao što rekoh, u Beogradu stvari stoje znatno drugačije. U principu, što je biračko telo obrazovanije i bolje informisano, procenti SNS su niži. I obrnuto.
U Skupštini je bila oštra polemika o kandidatu SNS za zaštitnika građana Zoranu Pašaliću. Na osnovu čega ste stvorili zaključak da on neće raditi u službi građana?
- Na osnovu njegove biografije, naročito pokušaja da prikrije podatak o srednjoj oceni i dužini studiranja, kao i na osnovu argumentacije koju su navodili njegovi predlagači - da se od njega očekuje da napravi diskontinuitet u odnosu na prethodnog zaštitnika građana, koji se vlasti često zamerao, ukazivao na greške i kritikovao poteze ministara, naročito povodom „slučaja Savamala“. Gospodin Pašalić je doveden da ne talasa mnogo i on će verovatno takvo očekivanje ispuniti, to jest, neće talasati i neće se previše mešati u svoj posao.
Traže alibi za priznanje Kosova
KOSOVO JE NEZAVISNIJE NEGO PRE PET GODINA
Šta kažete na ocene da je poziv Vučića na nacionalni dijalog samo priprema terena da se podeli odgovornost za priznanje KiM?
- Da. Meni to sa pozivom na „nacionalni dijalog o Kosovu“ veoma liči na traženje neke vrste naknadnog alibija i pokrića za dosadašnje kapitulantske i antiustavne sporazume i pripremu terena za nove poteze u tom pravcu.
Tvrdite da je Briselski sporazum štetan. Šta biste vi lično uradili?
- Pregovarao bih o konkretnim i životnim pitanjima, ali čuvao status kvo i zatečene pozicije i institucije na severu KiM. Briselskim sporazumom je zaokružen „teritorijalni integritet Kosova“, omogućeno Tačiju da pređe Ibar, rasformirane su srpske bezbednosne snage na severu KiM, ukinut je srpski pravosudni sistem, učvršćena granica prema ostatku Srbije, Kosovu dodeljen međunarodni telefonski broj... Ukratko, Kosovo je danas mnogo nezavisnije nego što je bilo pre pet godina i tome je direktno doprinela ova naprednjačko-espeesovska vlast.
Kurir / Razgovarala Katarina Blagović
Foto: Stefan Jokić, Dado Đilas
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Šokantno! Zaštitnik građana ima striptiz-klub? Pogledajte šta nam je on rekao!
