GRUBJEŠIĆ: Zapadni Balkan je poslednji voz koji će stići u EU

Zapadni Balkan je "poslednji voz" koji će, u procesu proširenja Evropske unije (EU), stići u Brisel, izjavila je FoNetu generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić i naglasila da region ne može ostati "crna rupa", ali i da Unija prema njemu, zbog izgradnje i jačanja mira, neće menjati politiku "stabilnost iznad demokratije".

Sumirajući učinak EU u 2017.godini, Grubješić je ocenila da bi se moglo reći da je njen najveći uspeh to što se nije raspala, dok kao najveći neuspeh vidi Bregzit. Kao sagovornica u serijalu "Evropa bez rukavica", ona je podsetila da EU "tradicionalno u periodima krize" pažnju posvećuje daljim integracijama i konstatovala da tokom ove izazovne godine sa Velikom Britanijom nije uspela da ispregovara "dobar, sporazumni razvod".

Grubješić smatra da je za EU važno to što se Francuska sa Emanuelom Makronom na čelu ozbiljno zainteresovala za budućnost EU i njeno proširenje, imajući u vidu plan francuskog predsednika o "više investicija, više integracija i više solidarnosti". Aludirajući na godišnje obraćanje predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera i njegovu anticipaciju EU kao "jače, demokratskije i ujedinjenije", Grubješić je rekla da "predstoji velika debata o budućnosti EU i promenama koju će morati da sprovedu same članice".

Upitana u kojoj je meri moguća snažnija Evropa, s obzirom na jačanje populizma i desnice, Grubješić se pozvala na poraz populista u Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj i ocenila da "populizam ima mnogo lica i da nije jednodimenzionalan".

Ona je uverena da će najveću ulogu u jačanju EU imati države poput Nemačke i Francuske i ističe da je "bilo krajnje vreme da se državama Zapadnog Balkana jasno odredi godina do koje mogu da računaju na članstvo".

Od 2003. godine i samita u Solunu, kada je regionu otvorena perspektiva članstva, do sada nije bilo vremenskog okvira na koji bismo mogli da se oslonimo, primetila je Grubješić, koja očekuje potvrdu toga u Strategiji u februaru, a pre svega u novom sedmogodišnjem budžetu EU, koji bi trebalo da bude usvojen 2020.

Na pitanje da li pitanje proširenja može da se shvati i kao pokušaj EU da ojača uticaj na region, Grubješić je odgovorila da "Zapadni Balkan ne može da ostane crna rupa i da ovdašnje države nemaju nesuglasica sa Unijom, poput Turske, koje bi bile potpuna prepreka za prijem".

"Sreća da se o proširenju ne raspisuju referendumi u zemljama članicama, jer sva istraživanja govore da je, na primer, dve trećine Nemaca protiv prijema zemalja Zapadnog Balkana, tako da se odluka o proširenju, kao i u slučaju istočnoevropskih zemalja, može razumeti kao politička", naglasila je Grubješić.

Upitana o ocenama da EU mora ponovo da postane "hegemon na evropskom kontinetu i da je proširenje jedan od načina da to ostvari", Grubješić je odgovorila da su "razlozi više pragmatični i da uticaj Rusije, Kine, Turske i arapskih zemalja ubrzava odluku o prijemu zemalja Zapadnog Balkana".

"Kada se razgovaralo o tome šta raditi sa praznim mestima poslanika iz Velike Britanije u Evropskom parlamentu kažu da je jedan od bliskih saradnika Angele Merkel rekao: 'Sačuvajte ta mesta za buduće evroposlanike iz Srbije i Crne Gore", ilustrovala je Grubješić.

Ona je saglasna sa ocenom komesara Johanesa Hana da je "uticaj Rusije na region precenjen", ali napominje da je EU izgubila uticaj, jer se nije bavila regionom, sem "polugodišnjih i godišnjih izveštaja, niti je organizovala neki ozbiljan samit". Sve se svelo na rutinu u saradnji briselske i domaće administracije u štikliranju ispunjenosti akcionih planova, uz ravnodušnost građana, objasnila je Grubješić.

U takvim okolnostima, ona smatra da je "EU svesna gubitka uticaja i podrške građana, koja je nikad manja u zemljama Zapadnog Balkana".

Na pitanje o razlici između Srbije i neke od članica u kojima se stanje u oblasti vladavine prava pogoršava, jer desne i populističke vlade odstupaju od vrednosti EU, poput Poljske, Grubješić je rekla da je u slučaju Poljske pokrenuta "nuklearna opcija".

Misleći na član 7 Lisabonskog sporazuma, po kojem "EU ima mehanizam da konkretno reaguje kada je reč o zemljama članicama", ona je naglasila da , sdruge strane, države koje nisu formalni deo EU "moraju, kao kandidati, da ispunjavaju zadatke". Kada je o Srbiji reč, Unija nije zadovoljna ispunjenošću zadataka iz poglavlja 23 i 24, podsetila je Grubješić, koja misli da kritike Brisela upućene Beogradu zbog stanja u oblastima vladavine prava i slobode medija "ne znače da je vreme insistiranja pre svega na stabilnosti prošlo".

Stabilnost je i dalje iznad demokratije i ta politika EU ostaje nepromenjena, predočila je Grubješić i objasnila da je za Uniju bitno da "sa Balkana ne stižu loše vesti".

Važna je izgradnja mira, koja traje 22 godine, precizirala je Grubješić, ističući da su dobrosusedski odnosi i regionalna politika "jedan od nosećih stubova evropskih integracija na ovom području".

Osvrćući se na opasku da EU od regiona i nema veća očekivanja od onih da ne ratuje, Grubješić je uputila na izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera koji je rekao da za "Zapadni Balkan važe druga politička pravila".

"Druga politička pravila se odnose na ispunjenje kopenhaških kriterijuma, na demokratiju, tržišnu privredu i naprosto od nas se ne očekuje da budemo šampioni u tim oblastima", objasnila je Grubješić. Prema njenom stavu, "fokus je na nama samo kada se nešto loše događa, što nije dobro", ali Zapadni Balkan "jednostavno nije deo starih, elitnih evropskih država".

"U celom procesu proširenja, u idealnim uslovima, region ulazi poslednji u EU i teško da će posle nas bilo ko da bude primljen. Mi smo poslednji voz koji će stići u Brisel", prognozira Grubješić. Ona je primetila da taj proces, kada je reč o Srbiji, traje veoma dugo i da ima mnogo prepreka, poput saradnje sa Tribunalom u Hagu, posle koje je na sto stavljeno pitanje Kosova.

"Dakle uz vladavinu prava, slobodu medija i sva druga pitanja, mi smo uvek imali još jedan politički i državni problem koji smo paraleno morali da rešavamo", primetila je Grubješić.

Prema njenim rečima, postoji agenda da se pitanje Kosova reši do 2019. godine i da se sklopi pravno obavezujući sporazum, čime bi, "uz napor i Beograda i Prištine i EU, ovaj posao normalizacije odnosa mogao da bude završen". Ona, međutim, ne može da zamisli situaciju u kojoj se jednog jutra probudi, a Kosovo više nije tema, jer je "Kosovo ovde i emotivno pitanje i, kako god da ga rešimo, ono će uvek biti tema, na ovaj ili na onaj način".

Na pitanja kako se od floskule da EU nema alternativu stiglo do toga da srpski šef diplomatije Ivica Dačić označava neke zapadne zemlje kao neprijatelje i da li on time ugrožava interese Srbije, Grubješić je uzvratila da u "diplomatiji ne bi trebalo koristiti takav rečnik, i da je reč o izjavama za unutrašnju upotrebu".

"U međunarodnim odnosima nisu večna ni prijateljstva, ni neprijateljstva, već samo interesi", zaključila je Grubješić.

(Kurir.rs/Fonet)

Foto Beta/Miloš Miškov