OVO JE PESMA KOJU JE ČEDOMIR PETROVIĆ NAPISAO O ATENTATU NA ĐINĐIĆA: I pade mrak na Srbiju... i počeše iz crne zemlje izlaziti na videlo štakori i slepci, gušteri i zmije...

Glumac i reditelj Čedomir Petrović kaže za Kurir da bi trebalo konačno pustiti Zorana Đinđića na miru.

"Čitam sad da o njemu piše neko ko je sedeo u istoj kafani gde je on bio. Ni za stolom mu nije sedeo, ni pričao sa njim, a piše o njemu. Treba ga pustiti... Ko je razumeo to što je on radio, razumeo je. Ko nije razumeo, nije. Treba ga pustiti na miru zbog njegove porodice, zbog te dece koja su velika", kaže Petrović.

Petrović je na prvu godišnjicu od atentata na Đinđića napisao pesmu posvećenu nekadašnjem premijeru Srbije.

Ekskluzivno za Kurir Čedomir Petrović nam je ustupio ovu pesmu koju vam prenosimo u celosti.

GODINA PRVA

Što ne prolete ptica neka ispred njega u tom trenu, pa da plačem za njom?

Što košava, koje ima kad ne treba, ne dunu sa reke, pa zrno da skrene?

Što sunce ne skoči iza krova i ubici oči ne zaslepi? Što se zemlja ne zatrese u sekund, da ruku mu trgne, da prst mu zadrhti?

Što se magla nenadana, gusta, ne spusti oko njega kao štit?

Što? Što?

Što pop u ckrvi pričaše o svemu, samo ne o njemu?

Što dođoše oni što poganim jezikom ga ubiše i ružiše i nazivaše najgrđim imenima, da uvere sebe da ga stvarno više nema?

I pade mrak na Srbiju i ne vide se više da je među šljivama i počeše iz crne zemlje izlaziti na videlo štakori i slepci, gušteri i zmije i razmileše se po njivi tek zaoranoj i baciše se na onu malu biljku što krenu da raste.

I rastgroše je deleći, neko list, neko cvet, stabljiku i pretvoriše njivu u ledinu.

I čekaće još mnogo godina da se rodi dete da stasa i bude k’o on, a on će im opet reći pustite mene, a vi spavajte nek vostane ona Srbija što je uvek budna i hoće da radi.

Jer i Dositej što napisa to, beše k’o Zoran učen više od svih i obučen po evropski i jezike govorio i putovao mnogo i zaostalost i sujeverje u narodu grdio, protiv svemoći crkve bio.

Al’ pevaše je ponajviše baš oni koji živeše u mraku i držaše je u mraku jer svetlosti i svakog posla i svega tuđeg se plašiše.

Oni koji ne trebaše ni da se probude, pevaju je i danas.

Ne znajući da pesma o njima ne govori.

12. mart 2004.godine

Čedomir Petrović

Kurir.rs/P.L.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV) BIVŠI PREDSEDNIK GORKO ZAPLAKAO NA GROBU UBIJENOG PRIJATELJA: Tadić položio venac za Zorana Đinđića, pa zanemeo od suza