1 Leopold I i seoba SrbaAustrijski car pobunio je Srbe protiv Turaka, ali kad su Osmanlije počele da pobeđuju, patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je narod u Habzburšku monarhijuLeopold I (1640-1705) iz dinastije Habzburg bio je austrijski car, koji je uz to nosio i titulu mađarskog kralja i kralja Češke. Njegova vladavina bila je obeležena brojnim i dugotrajnim ratovima, koji su položili temelje Habzurške monarhije kao evropske velesile.Bečki ratLeopold I slomio je zaveru mađarskih i hrvatskih velikaša čiji je cilj bio otcepljenje i prisilio ih da priznaju nasledno pravo Habzburgovaca na hrvatsko-mađarski presto. Osim toga, ukinuo je odredbu Zlatne bule iz 1222. godine, koja je plemstvu davala pravo da se suprotstavi vladaru ako se ponaša nezakonito.Uz pomoć vojvode Karla Lotarinškog i poljskog kralja Jana III Sobjeskog, 12. septembra 1683. porazio je Turke pod Bečom, a onda započeo Veliki turski rat ili, kako je još nazivan, Bečki rat. Evropske države ujedinjene u savez hrišćanskih sila Sveta liga (Austrija, Poljska, Rusija i Mletačka republika) ratovale su protiv Turaka 16 godina, i taj je sukob okončan mirom u Sremskim Karlovcima, donoseći kraj turske premoći u jugoistočnoj Evropi.Leopold I ženio se tri puta, i imao šest ćerki i dva sina, koji su docnije i sami bili na prestolu.Sveta liga je nastojala da pridobije narode Balkana na svoju stranu. Beč je pozvao Srbe, Bugare i druge hrišćanske narode na ustanak protiv Turaka, ali poziv je prihvatio samo Arsenije III Čarnojević, u ime Srba. Srbi, naime, nisu imali svoju državu, a na okupu ih je držala crkva. Jedini njihov vođa bio je patrijarh Arsenije III Čarnojević.Austrijska vojska je potiskivala Turke na celom frontu, oslobodila je Ugarsku, Srbiju i prodrla do Makedonije. Prilikom prolaska kroz srpske krajeve 1689. godine Srbi su dizali ustanke i priključivali se austrijskoj vojsci. U tome je patrijarh Čarnojević bio izuzetno angažovan, pa je čak pretio izopštenjem iz crkve svakome ko je bio u bilo kakvoj vezi s Turcima.Saveznički zapovednik Silvio Pikolomini je 1689. osvojio Prištinu, Prizren, Peć i Skoplje, koje je spalio, ali dve godine nakon razaranja Skoplja umro je od kuge. Tada se i ratna sreća okrenula: komandu nad turskom vojskom preuzeo je veliki vezir Mustafa Ćuprilić, koji je porazio Austrijance i Srbe kod Kačanika i otpočeo kontraofanzivu.Osveta TurakaPlašeći se osvete Turaka, mnogi Srbi koji su u ovom ratu vojno pomagali Austrijance, predvođeni Čarnojevićem, krenuli su za austrijskom vojskom u Veliku seobu ka Ugarskoj. Vuk Karadžić u svojim zapisima navodi da je Arsenije preveo 37.000 familija.Car je izbeglim Srbima dozvolio da se nasele sve do Budima i Komorana na jugu Slovačke, i garantovao im crkveno-školsku autonomiju, uz uslov da budu austrijski vojnici, čime je ozakonjen položaj Srba u Mađarskoj.O Srbima koji nisu krenuli u seobu hronike beleže: „Ono naroda što je i ostalo posle tako strašne kataklizme bilo je toliko udareno po glavi da mu je dugo trebalo da dođe sebi. Gubitak pretrpljen tada nije se više popravio. Na opustela srpska ognjišta, ukoliko su uopšte bila obnovljena, počeše dolaziti Arnauti i Turci.“2 Katarina Velika i pravoslavna braćaNemačka princeza i ruska carica sa austrijskim carem Josifom II podelila je Balkan i prepustila mu BosnuImperatorka Rusije Katarina Velika (1729-1796) bila je jedna od najmoćnijih ličnosti 18. veka. Započela je reforme koje su promenile mišljenje drugih o njenoj zemlji i pomogle da se Rusija uvrsti među svetske sile.Zavera na dvoruRođena je kao nemačka princeza Sofija Avgusta Frederika, a u Rusiju je došla nakon udaje za Petra III, naslednika ruskog trona. Promenila je ime u Katarina i uzela pravoslavnu veru. Nezadovoljna u braku i vlastoljubiva, a pošto je 1762. Petar III preuzeo krunu, skovala je sa svojim ljubavnikom Grigorijem Orlovom zaveru protiv muža. Samo nekoliko meseci kasnije Petar je otrovan, a Katarina je postala carica.Posvetila se unapređenju ruske države. Iz inostranstva je dovela stručnjake da unaprede poljoprivredu i uvezla mašine za obrađivanje zemljišta. Građeni su ratni brodovi i proširivana pristaništa. Geolozi su istraživali rudno bogatstvo Rusije, a otvarani su i rudnici srebra. Na Katarinin podstrek, razvijale su se i druge privredne grane - proizvodnja lana, kožne robe, grnčarije i nameštaja. Cvetala je trgovina sibirskim krznima i uspostavljena živa trgovina s Kinom.Katarina je osnovala škole u svakom gradu i prvi medicinski fakultet u Rusiji. Uvela je vakcinisanje protiv zaraznih bolesti. Kao nijedan vladar u istoriji Rusije pre i posle nje, pomagala je umetnike i kulturu.Umrla je od moždanog udara.Susret na JaltiU Katarinino vreme, moć Turskog carstva počela je da slabi. Austrija i Rusija požurile su da se dogovore o podeli turskih teritorija u Evropi. U poznatom crnomorskom letovalištu na Jalti 1787. sreli su se Katarina Velika i austrijski car Josif Drugi i dogovorili se da zapadni deo Balkana, uključujući Bosnu i Hercegovinu, bude interesna sfera Austrije, a istočni deo Rusije. Bez obzira na to što se u Petrogradu znalo da u Bosni živi veliki deo srpskog naroda, ruski dvor je, zanemarujući interese svoje pravoslavne braće, želeo pre svega da se domogne istočnog dela Balkana, a samim tim i Carigrada i strateški neprocenjivo važnog bosforskog moreuza.Ovaj dogovor odredio je sudbinu srpskog naroda do današnjih dana, iako je realizovan tek devedeset godina kasnije. Na Berlinskom kongresu 1878. godine Austrougarskoj je dato pravo da okupira Bosnu i HercegovinuRuski predstavnik na Berlinskom kongresu Aleksandar Mihajlovič Gorčakov tom prilikom je saopštio da „Rusiju ne interesuje pitanje koje se nalazi na dnevnom redu“...
OTROVANI CARNezadovoljna u braku i vlastoljubiva, a pošto je 1762. Petar III preuzeo krunu, skovala je sa svojim ljubavnikom Grigorijem Orlovom zaveru protiv muža. Samo nekoliko meseci kasnije Petar je otrovan, a Katarina je postala carica
3 Venijamin Kalaj u dilu sa Srbijom
Da bi smanjio uticaj Srbije na Bosnu i Hercegovinu, mađarski političar je s Milanom Obrenovićem sklopio tajni dogovor - da Beograd odustane od Srba zapadno od Drine, a dobije podršku Beča
4 Vinston Čerčil se odrekao četnika
Britanac je otkazao pomoć Mihailoviću zbog saradnje s nacistima, ali i priča o vezi njegove majke i kralja MilanaTEORIJE BEZ UTEMELJENJANeki izvori u Srbiji tvrde da je Vinston Čerčil bio vanbračni sin kralja Milana Obrenovića. Oni se pozivaju na činjenicu da jedan susret sa ovim srpskim vladarem ledi Dženi Čerčil pominje u svom dnevniku. Ona jeste bila sklona vanbračnim izletima, a Milan je bio plejboj, ali nikakvih drugih razloga nema da se veruje da su bili u vezi
DANKE, DOJČLAND!Zbog njegove zasluge u sticanju nezavisnosti, u mnogim hrvatskim gradovima ulice i trgovi nose Genšerovo ime, na ostrvu Brač mu je podignut spomenik, hrvatski predsednik Franjo Tuđman mu je 1997. dodelio visoko odlikovanje, a spevana mu je i pesma „Danke, Dojčland“
7 Ričard Holbruk i sudbina Balkana
Američki diplomata bio je posrednik u Dejtonu, ubedio je Miloševića da pusti 2.000 verifikatora na Kosovo, a ponudio je i plan u Rambujeu Pregovori u bazi ProvokacijaLOŠ DOKUMENT„Tekst sporazuma iz Rambujea, kojim je Srbija pozvana da prihvati NATO trupe na svojoj teritoriji, predstavljao je provokaciju, izgovor za početak bombardovanja. Rambuje nije dokument koji bi bilo koji Srbin prihvatio. To je bio loš diplomatski dokument koji nikad nije trebalo da se pojavi u toj formi“, rekao je nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer
Sledeće subote 7 neverovatnih sportskih podviga
