Predmet istrage protiv Bogoljuba Karića koja se vodi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal je pitanje vrednosti opreme koja je pre 22 godine unesena u prvo preduzeće mobilne telefonije u ovom delu sveta, što bi eventualno moglo da bude predmet nekog građanskog postupka, ali isti nikada niko nije pokrenuo. Zbog toga je Tužilaštvo moralo da prikuplja dokaze koji se odnose na prošli vek, od kojih se veliki deo nalazi u inostranstvu, da ispita brojne svedoke i sprovede složena veštačenja, što je neminovno uticalo na vreme trajanje istrage, stoji u saopštenju advokata Panjevića, koji dodaje:
Za sve to vreme Bogoljub Karić je u svim državama sveta slobodan čovek, jer je Generalni sekretarijat Međunarodne kriminalističke policije Interpol ukinuo međunarodnu poternicu koju su protiv njega raspisali domaći organi. To znači da je Interpol u skladu sa svojim pravilnicima zaključio da delo za koje se tereti Bogoljub Karić nije krivično delo i da je u pitanju politički progon.
Prema njegovim rečima, isti stav o tom krivičnom postupku izrazili su Stejt department i Evropski parlament.
"Evropski parlament je naročito zahtevao da se obustave krivični postupci protiv vlasnika stranih preduzeća van Srbije i odgovornih lica u tim preduzećima, kao što je Bogoljub Karić. Otvaranjem poglavalja 23 i 24 primena rezolucija Evropskog parlamenta postala je obavezujuća", kaže Panjević.
On dodaje da su brojni političari, ugledne javne ličnosti i strukovna udruženja osudili politički motivisani progon Bogoljuba Karića i postupke tadašnje vlasti koja je bez ijedne sudske odluke, uz pomoć brigade do zuba naoružane policije i civila u fantomkama nasilno likvidirala sve kompanije porodice Karić u Srbiji, među kojima su prva privatna televizija BK Televizija, prva privatna banka u Srbiji Astra banka, prvo privatno osiguravajuće društvo Evropa osiguranje, kompanija Astra simit i druge.
"Zbog toga su prava pitanje za sve nezavisne medije: Ko stoji iza neosnovanog, politički motivisanog krivičnog progona Bogoljuba Karića i zbog čega se taj postupak ne obustavlja u skladu sa rezolucijama Evropskog parlamenta? Zbog čega protivno zahtevima Evropskog parlamenta još uvek nije skinuta oznaka državne tajne sa dokumentacije o privatizciji Mobtela i ko se iz vrha tadašnje vlasti štiti skrivanjem tih podataka od javnosti?", pita se Panjević.
