Nekadašnji član Predsedništva SFRJ, Bogić Bogićević izjavio je večeras da se nada da će Bosna i Hercegovina preživeti zahvaljujući mlađim, pametnim generacijama. Kazao je i svoj stav o temi da li je Milorad Dodik "igrač" međunarodne zajednice.
"Ovde ljudi imaju tradiciju zajedničkog života. BiH je preživljavala i u Otomanskom carstvu i u Austrougarskoj. Može se dogoditi čudo da posluži kao moneta za potkusurivanje na globalnom planu pa da se kaže: Tamo je Kosovo izgubljeno, tamo imamo RS, nismo napravili RS u Hrvatskoj, pa da se na tom planu nešto događa. Nisam siguran da je to važno za globalizaciju o kojoj smo govorili ranije", kazao je Bogićević gostujući u emisiji Pressing na N1 sa Amirom Zukićem.
Budući da je referendumska priča uvek aktivna, odnosno najave Dodika o održavanju referenduma, Bogićević je kazao da to "nisu pucnji u prazno".Bogićeviću je postavljeno i pitanje mogućnosti novog rata na ovim prostorima."Preteško mi je reći jer ga ne želim. Ideali i želje su jedno, a stvarnost drugo. Ako Pedi Ešdaun najavi rat dva puta, Angela Merkel dva puta - onda su to ozbiljne stvari. Ne isključujem neki ograničeni rat koji će poremetiti situaciju koju sada imamo, koja je opet izuzetno loša. Dok sada razgovaramo, u svetu se vode 84 rata, lokalna i regionalna. Od ta 84, 50 ih je s verskim predznakom", naglašava Bogićević.
"Ovde nije teško povesti rat, ako se instruiraju ljudi da su ugroženi. Rat je prisutan, u Dejtonu nije završen. Tu su završeni oružani sukobi. Dovoljno je 15 dana medija da objave da smo ugroženi od drugih i drugačiji. Da mrzimo ljude jer ih ne poznajemo. Imamo dve škole pod jednim krovom, i ove ljude na prvoj fudbalskoj utakmici možete pokrenuti na sukobe", jasan je gost Amira Zukića u emisiji Pressing.I Hrvatska i Srbija imaju pretenzije ka BiH, kazao je bivši član Predsedništva SFRJ. "Neće oprostiti Dejton i američki pristisak da BiH ostane kao međunarodno priznata država. Zavisiće od vlasti tih zemalja, ali velikodržavne ideje Hrvatske i Srbije ka BiH nisu mrtve", dodao je.
Na pitanje o događajima spočetka marta 1991. godine kada je na sednici Vrhovne komande OS SFRJ izgovorio "NE" za vreme glasanja o proglašavanju vanrednog stanja u Jugoslaviji, Bogićević je opisao koje su posledice s kojima se suočio nakon glasanja i kako je tekla operacija "Lomljenje Bosanca".
"Ovde nije bilo reči o vanrednom stanju iako je na papiru tako izgledalo. Ovdje se pokušavalo uvesti ratno stanje. Za vanredno stanje odluku donose vlade republika ili savezna Vlada a ono se odnosi na elementarne nepogode. Ovde se tačno zna da je trebao rat da počne 12. marta 1991. godine. Da je bilo vanredno stanje, treći dan zasedanja Vrhovne komande ne bi Kadijević otputovao u Moskvu i tražio saglasnost za vojnu upravu. Šta bi bilo? Nije teško reći niti je to u sferi nagađanja. Stavili bi u pokret 200.000 vojnika i oficira, 550 borbenih aviona, 2.300 tenkova, četiri mornarske fregate i hiljade topova i oružja i naravno sve ono s čim je raspolagala JNA, četvrta vojna sila u Evropi i svetu".
Na pitanje da li su akteri iz tog perioda svesni koliki je značaj njegovog "NE", kazao je da to nije radio zbog njih."Možda jesu svesni, možda nisu ali to nisam radio zbog njih. Podsetio bih vas da sam BiH u Jugoslaviji predstavljao dva puta. Slušao sam svoju savest, jer dođe vreme kada u životu morate doneti odluku a ona nije logična ni normalna, ne razmišljate o posledicama koje vas mogu koštati života. To sam hteo, doneti ispravnu odluku, antiratnu bez obzira na posledice".
Nakon glasanja, na Bogićevića su vršeni razni pritisci a celi događaj je upamćen kao operacija "Lomljenje Bosanca". Pritisci su bili sa svih strana."To je Jović napisao u svojoj knjizi. Deset dana 'Lomljenja Bosanca', kada se sve događalo u trouglu Milošević - Jović - Kadijević. Trebalo je postići većinu u Predsedništvu kako bi se izbegla bilo kakva odgovornost beogradskog režima i svih režima u ovim pokrajinama za početak rata. Vojska je bila uz njih. Međutim, da bi dobili takav glas onda su deset dana danonoćno u podrumima vođeni razgovori sa mnom da mi se ukaže na eventualne posledice ako ne prihvatimo takvu odluku jer je došlo vrijeme da se Jugoslavija rasturi, da se stvara nova tvorevina, neko Dušanovo carstvo, da sam ja ipak Srbin od čega sam se ježio jer sam ja pre svega čovek.
Kad vas neko pritiska, ta opruga otpornosti je sve jača. Shvatio sam da sve što mi mogu uzeti je život i ništa više".Dodao je da nije pristao na vile, novac i sve što su mu nudili u tom periodu."Karakter određuje ponašanje prema drugima. S druge strane, možda će pokazati vrijeme, ponešto sam imao na stolu, ponešto sam vidro, ponešto sam pročitao da su većina aktuelnih političara danas samo dobri predstavnici međunarodne zajednice i arhitekata novog svetskog poretka. Od kraja 60-ih godina, Slobodan Milošević je bio najbolji predstavnik međunarodne zajednice na ovom prostoru".
