Podržavam proteste, ali mi je žao što se ta energija nije izlila pre dva meseca, a ne sada posle izbora. Da se to desilo imali bismo potpuno drugačiju situaciju u Srbiji. Voleo bih da tu energiju valorizujemo na gradskim izborima i konačno smenimo jednu lošu vlast – izjavio je Šutanovac u „Da se ne lažemo“.
Šutanovac govori o odnosu sa Sašom Jankovićem i kaže da računa na to da će zajedno da nastupe na gradskim izborima.- Znao sam i pre izbora da Janković osniva pokret. I DS i Apel100 su dali doprinos ovom izbornom rezultatu, ali neki ljudi u DS ne simpatišu Sašu, neki iz Apela100 ne simpatišu DS i mislim da je dobro da se ovako organizujemo i stupimo u sinergiju kada to bude potrebno-izjavio je Šutanovac.
RF: Dobro veče. Vi gledate „Da se ne lažemo“. Protekao je izborni ciklus, građani su izabrali Aleksandra Vučića, ali ipak postoji određeno nezadovoljstvo koje je ovih dana eskaliralo građanskim protestima. Studenti su izašli na ulice, postizborni proces još traje, opozicija se konsoliduje, a u medijima su aktuelne priče o nekom rasulu u opoziciji ili o prestrojavanjima opozicije. Moj večerašnji gost je Dragan Šutanovac, predsednik Demokratske stranke. Dobro veče gospodine Šutanovac.
DŠ: Dobro veče i odmah da se, ako dozvolite, nadovežen na to što govorite. Tačno je u medijima je tema opozicija, iz jednog prostog razloga, zato što sva omladina koja je danas na ulici, nije tema u medijima i to se zove „spinovanje vesti“, ne bi li se bavili nečim što nije važno, a ono što je važno da se ne bi prikazalo.
RF: A kada ste primetili to da se mediji ne bave protestima?
DŠ: Od devedesetih godina se nisu bavili pa do sad.
RF: Ne, ne. Danas, ja vidim, recimo, u svim novinama da se svako iz nekog svog ugla bavi.
DŠ: Kad kažem mediji, da se koncentrišem malo na elektronske medije, pre svega. Vi ste privatni mediji i možete da se bavite na način na koji Vi to želite, ali je jako loše kada mediji koji su dobili od države nacionalnu frekvenciju, ne prenose ili ne izveštavaju sa protesta, pogotovu kada Radio televizija Srbije, ne izvesti da je više desetina hiljada, kao javni servis za koji plaćaju taksu ili pretplatu svi građani Srbije, ne izvesti da je više desetina hiljada mladih ljudi prošlo ispred te televizije, uzvikujući razne negativne parole ne samo preva režimu već i prema ljudima koji vode tu televiziju.
RF: Evo ja bih mogao da se pohvalim da smo mi prvo veče, to je bilo u ponedeljak veče, radili smo veče posvećeno izborima, analizu izbornih rezultata, mi smo se uživo uključivali u program, uživo smo išli na ulice Beograda, pratili to, a sutra smo videli da svi koji su ignorisali, pravili su se pametni i pričali šta su radili pijani ljudi tamo, a nisu ni bili na tom protestu.
DŠ: To je tako bilo devedesetih godina, 1996. u najvećoj meri.
RF: Šačica studenata, snage, haosa i bezumlja.
DŠ: Ono što mogu da izrazim žaljenje, to je što ta energija se nije iznela na ulice u poslednjih pet godina već sada nakon izbora. Mislim da se to dešavalo pre mesec, dva ili tri, da bi danas imali potpuno drugu političku situaciju u Srbiji, ali svakako pozdravljam skup mladih i pozdravljam njihovu želju da se Srbija menja na bolje. Mislim da ti protesti nisu nužno vezani samo za ove izbore, već za stanje u društvu koje je u jednoj spirali propadanja i svakog dana sve lošije.
RF: Evo sami ste pomenuli sada biste voleli više da se to dogodilo pre dva ili tri meseca. A zašto se nisu ljudi pokrenuli tada, jer tada je trebalo graditi uslove za izbore, a ne žaliti se na uslove na izbore, već što ste učestvovali na njima?
DŠ: Pa mi smo pokušavali, naravno, da pokrenemo energiju, mislim da ti ljudi u većini ili nisu želeli ili nas nisu razumeli jer smo mi slali pogrešne poruke, tu sam vrlo samokritičan, nemam problem da kažem. Ali, mislim da ono što se desilo na izborima je povezalo sve događaje unazad i da su se ljudi osetili tako, kao da neko želi da ih ponizi i da je ovo u stvari buna protiv poniženja koje se sprovodi na jednom delu naših građana, koji ćute i trpe i još dozvoljavaju sebi da se voze autobusima, ne bi li davali podršku nekome ko im je u stvari i doveo život u situaciji da budemo najbednija zemlja u ovom delu sveta, a sa druge strane, kažem, pozdravljam, nikad nije kasno, imamo već za nekih osam ili deset meseci izbor u Beogradu pa bih voleo da ta energija bude organizovana i na dan izbora i da konačno smenimo lošu vlast, koja je kako u Beogradu, tako i u Srbiji.
RF: Ali evo ti mladi ljudi koji protestuju, sami su rekli da ne žele političare na svojim skupovima, šta to Vama govori? Ljudi su nekako razočarani u političke pratije, smatraju partije generatorima korupcije, šta Vi kažete na to?
DŠ: Pa to je situacija svuda u svetu. Međutim, ono što je kod nas opasno, što se time praktično negira jedan ceo politički sistem s jedne strane. I moram da kažem da se praktično radi za Aleksandra Vučića, jer on nastupa sa najorganizovanijom, najmoćnijom strankom u Srbiji, a to je Srpska napredna stranka. Dakle građanski protesti je nešto što je dobrodošlo svuda u svetu, ali politika treba da se artikuliše kroz politički sistem, kroz političke stranke, na kraju krajeva, političke stranke su te koje treba da okupe građane i koje treba da smene lošu vlast i pomognu rešenja za probleme u kojima se građani danas nalaze. Dakle, reći ću Vam recimo da u Americi se vodi velika debata, ne kako da se uništi Demokratska stranka Amerike, zato što je Hilari Klinton izgubila od Trampa, već kako da se ojača Demokratska stranka i kako da se to vrati u normalne tokove i kako da Demokratska stranka pobedi na sledećim izborima. Podsećam i tamo su bili protesti, nakon tih protesta su krenule ozbiljne analize i ja verujem da se ta Demokratska stranka već pregrupiše kako bi na izborima koji se dešavaju u Americi u narednom periodu, mogla da pobedi. Ta ista stvar treba da se desi i u Srbiji.
RF: Sada ste rekli da to nepoverenje prema partijama, da to pomaže vladajućoj stranci, odnosno Vučiću. Ali, mi smo imali jedan antisistemski pokret i učešće jednog fiktivnog lika sada u ovoj kampanji, da li Vi mislite da je i Beli Preletačević u neku ruku radio za Vučiča? Možda i nesvesno?
DŠ: Ja zaista, ja sam rekao da imam simpatije prema toj pojavi.
RF: A ne mislite da Vam je on oduzeo nešto glasova?DŠ: To je pojava koja se ne dešava prvi put u svetu, znači to je nešto što se dešavalo u Hrvatskoj, dešavalo se i u Italiji. Svakako mislim da je određeni broj glasova koji su išli ka Saši Jankoviću, otišao Belom Preletačeviću, baš zbog toga što su to ljudi koji su antisistemski, ili čak i da kažem protiv sistema, ali podsetiću Vas, Aleksandar Vučić je pobedio samo, iskuljučivo i jedino zahvaljujući jakoj organizaciji i jakoj stranci koja mu je omogućila da na celom prostoru Srbije dejstvuje na način na koji su oni to uradili. Da li su radili to primereno, da li je to bilo fer, da li je bilo časno i pošteno, ja mislim da nije, ali bez organizacije i bez stranke on već danas ne bi bio to što jeste. Dakle, ukoliko želimo da se suprotstavimo Aleksandru Vučiću i SNS-u, to ne možemo na način na koji je pokušao Beli Preletačveić, možemo samo kroz stranke, ma koje stranke opozicije, ukoliko ljudi žele da se politički angažuju, mislim da je to najbolji mogući način. Na kraju krajeva, na ovaj način mi ulazimo u jedan partijski sistem, nešto što smo se borili godinama protiv toga, znači imaćemo Srpsku naprednu stranku i svi ostali će biti organizovani u nekim manjim društvima, u nekim pokretima, koji neće imati kapacitet i snagu da naprave promene, što naravno, evo sada da kažem to što ste Vi rekli, posredno i odgovara Aleksandru Vučiću.
RF: Ali gospodine Šutanovac, nisu samo studenti razočarani u političke partije. Evo Vi ste imali kandidata za predsednika koji nije iz Vaše partije, a Vas nismo nešto viđali baš često u kampanjama, bili ste praktično ne samo Vi, nego Vi i ostali funkcioneri Demokratske stranke, praktično ste bili nevidjivi u ovoj kampanji. Zašto?
DŠ: Ja sam se pojavio na prvom mitingu gde smo trebali da pošaljemo jasnu poruku članovima i simpatizerima Demokratske stranke, da mi stojimo uz Sašu Jankovića i mi smo, slobodan sam da kažem, bili zaista stub, oslonac, temelj, uvalni kamen, kako god, cele kampanje. Naši lokalni lideri su učestvovali, organizovali. Da Vas podsetim da smo mi za rekordnih pet sati sakupili više od 15000,16000 potpisa za Sašu Jankovića, dakle, naša organizacija je odgovorila jako dobro na kandidaturu Saše Jankoviča i mi smo najviše bili na terenu. Ako pogledate slike štandova širom Srbije, videćete da su to aktivisti Demokratske stranke, ali je bila ideja da se kroz „Apel 100“, kroz javne ličnosti motiviše širi krug ljudi upravo zbog toga što već punih pet godina u Srbiji postoji jedna hajka protiv stranaka u kojoj učestvuju oni koji su protivnici Vučića, a nesvesno na taj način, da kažem, rade upravo za njega.
RF: A u kakvim ste danas odnosima sa Sašom Jankovićem? Da li je Saša Janković završio svoju saradnju sa Demokratskom strankom ili ćete tu saradnju nastaviti u ovom postizbornom periodu?
DŠ: Saša Jankovič, ja se nadam nije završio saradnju. Mi smo juče na tu temu razgovarali, ali će Saša Janković u narednom periodu sa pokretom koji se organizuje, svakako imati puno posla, moraće da definiše politiku koju oni nude građanima i ja se nadam da ćemo mi tu politiku imati, da bude kompatibilna sa politikom Demokratske stranke i da ćemo već na prvim izborima u Beogradu nastupati u koheziji, zajedno.
RF: Dakle računate na to da ćete da sarađujete sa Sašom Jankovićem i njegovim pokretom koji je u osnivanju?
DŠ: Da, mislim da je to logična stvar, mislim da to građani Srbije očekuju, mislim da tih 16-17% građana koji su dali glas to priželjkuju, a ubeđen sam da u Beogradu možemo osvojiti mnogo više i ubeđen sam da možemo osvojiti dovoljan broj mandata da damo i gradonačelnika Beograda.
RF: A da li Vas je iznenadilo osnivanje tog pokreta i od kada znate za to? Da li ste znali za to i pre izbora ili je to nešto što je nastalo praktično kada su izašli?
DŠ: Znao sam ja za to i pre izbora. Mi smo pričali na koji način nakon ovih izbora da artikulišemo tu količinu podrške koju će on dobiti. Svakako u toj podršci veliko učešće ima i Demokratska stranka, sa druge strane imaju veliko učešće ljudi koji su oko Saše i iz tog „Apela 100“. Neki ljudi iz Demokratske stranke ne simpatišu Sašu, sa druge strane neki ljudi iz apela 100 ne simpatišu Demokratsku stranku i mislim da je dobro da se na taj način organizujemo, a da onda napravimo sinergiju kad za to bude potrebno.
RF: Šta kažete o tim spekulacijama da Saša Janković veoma lako može da Vam preuzme DS, da je on možda popularniji od Vas sad unutar Vaše stranke?
DŠ: Pa ne kažem ništa, mislim da je to, kao što ste rekli, spekulacija.
RF: Već ste počeli o protestima, Saša Janković se već o tome izjasnio i rekao je da neće učestvovati, kao što su ti mladi ljudi rekli, da ne treba političari tu da se uključuju, ali šta Vi mislite da li će taj prostest u jednom momentu da svojom prirodom zahteva širenje i na političke partije?
DŠ: Pa mislim da je logično da protest kao takav bude artikulisan kroz neku politiku, a kasnije i kroz političke partije. Rekao sam takođe, i mi kao Demokratska stranka ne učestvujemo, niti organizujemo tu vrstu protesta, ali članovi Demokratske stranke, pre svega omladina iz Demokratske stranke, svakako je na ulicama širom Srbije. Smatramo da je to dobar način da se iskaže nezadovoljstvo prema svemu onome što se dešava u Srbiji u poslednjih pet ili možemo da kažemo 17 godina, jer ovo je prvi put u poslednjih 17 godina da imamo tu vrstu protesta, znači da je sada zaista vreme da se digne glas i da je voda došla do nosa, ali mislim da mi kao lideri stranaka ili da kažem političari ne treba da se mešamo.
RF:Jeste li Vi znali da se to sprema? Jeste li znali da će omladina da izađe na ulice?
DŠ: Ne, nisam imao informacije na taj način.
RF: Čak ni Vaši iz omladine DS-a?
DŠ: Pa mislim da je postojala neka informacija da takvo nešto može da se desi ukoliko dođe do krađe izbora, ukoliko bude dokaza da u tom danu se dešava krađa i onda se to kao što vidite, desilo. Mislim da ne treba velika šibica da bi se zapalila ta vatra pošto je nezadovoljstvo u Srbiji jako veliko i to u stvari kulminira sada.
RF: A o kakvoj krađi izbora tačno pričate?
DŠ: Ne, ja sam rekao da sam znao da ukoliko dođe do evidentne. Mislim izbori, hajde da budemo pošteni, izorni dan na zvaničnom mestu gde se glasa je protekao bolje nego protekle godine na parlamentarnim izborima i činjenica da nemammo ponavljanja u meri u kojoj je imalo prošle godine.
RF: Nije bilo incidenata nekih.
DŠ: Da, ali sve vreme smo imali kampanju koja je bila potpuno, sa jedne strane, čak i nedozvoljena. S tim što mora da bude precizan tu, za mene nekog ko se bavi politikom, nije problem ukoliko neka stranka organizuje svoje članstvo, svoje glasače, birače, aktiviste, da posete neki miting u Srbiji, ukoliko ti ljudi prihvataju da takvo nešto rade, to je pitanje za tu stranku i to je nešto što nije sporno. Međutim, sporni su uslovi u kojima smo nastupali, sporno je ponašanje javnog servisa, sporna je medijska slika koja postoji u poslednjih pet godina, sporna su razna saopšetanja koja su išla, sporno je praviti tuđe plakate koje mogu da budu simpatične, ali još spornije lepiti ih na automobile, na ulazu zgrada, lepiti ih na šoferšajbne, to je nešto što je zaista neprimereno, o saopštenjima koja su išla, u onim saopštenjima kojima se mi optužujemo od toga da smo ubice do toga da su nam supruge narkodileri, je nešto što je potpuno neprimereno. Mislim da to zaista treba da nađe svoje mesto i na sudu i da se to konačno u Srbiji više ne dešava.
RF: A vidite, i pored svega toga Vi, odnosno Vaš kandidat i Vi, osvojili ste 16,2%, je li beše?
DŠ: Mislim 16,4-16,5%.RF: U redu, iznad 16%. To za nekoga ko se nije bavio politikom na ovaj način, ko je prvi put u izbornoj trci, a onda i za Demokratsku stranku koja je bila na nekoj silaznoj putanji jedno vreme, čini mi se, daleko je od lošeg rezultata.
DŠ: Prvo to nije loš rezultat. A drugo, vidim da i Vi tu stvar ili ne znate, ili Vas nisu informisali, znači, mi smo na izborima prošle godine kao Demokratska stranka u malim koalicijama, na lokalu, osvojili preko 420000 glasova. To je red veličine oko 12% . Mi smo u velikom broju gradova osvojili preko 20%, dakle to je bila baza. Činjenica jeste da Demokratska stranka na republičkom nivou prošla lošije, ali mi smo zbog toga i promenili rukovodstvo, promenili smo praktično tri rukovodstva, ja sam predstavnik četvrtog rukovodstva.
RF: A kako ste prošli na parlamentarnim izborima?
DŠ: Oko 6, malo više od 6%. Dva puta 2014. godine.
RF: Dobro, u odnosu na to, to je dakle za godinu dana.
DŠ: Da, da, znam, ali to je, ja govorim, aktivisti u lokalu su radili, mi smo učinili maksimum, upravo tamo gde smo imali veliki procenat kao Demokratska stranka, na lokalu, 2016. godine. Tu se pokazalo da je Saša Janković dobio najveći procenat podrške i to je ta baza koja postoji, a koja na republičkim izborima prošle godine nije odreagovala na ponudu koju je dala Demokratska stranka, pošto je ta ponuda, očigledno, bila mnogo lošija nego čak i lokalna.
RF: Ali ovo je i za Vas, neki pozitivan impuls, mislim za Demokratsku stranku. Kod nas su za izborno veče, za veče izbora, neki analitičari govorili o tome da će ovo blagotvorno da utiče na DS, jer je DS revitalizovan. Da li se Vi slažete sa tim tumačenjem?
DŠ:Pa ja sad već mogu da kažem otvoreno, ja sam te informacije dobijao i ranije, da se naravno slažem sa tim informacija i da smo mi sa nekih 4,5% koliko je bilo u septembru mesecu, došli danas već na preko 8-8,5%, to je praktično udvostručena podrška Demokratskoj stranci u odnosu na onu koja je bila i imamo jedini, sve vreme imamo uzlazni trend, za razliku od drugih stranaka koje su, da kažemo, u padu, čak i SNS i SDS je u padu. Da li je to dovoljno brzo? Naravno da nije, želim da to bude mnogo brže ali sam zadovoljan jer ono što sam zatekao u stranci, zbog čega sam se kandidovao na kraju krajeva da vodim Demokratsku stranku, uspevamo da uspravimo, da popravimo i svakog dana je zaista sve bolje.
RF: Da li je opozicija na ovim izborima, na kojima smo birali predsednika Srbije, da li se profilisao neki lider opozicije?
DŠ: Pa ja sada to ne definišem kroz kul ličnosti, zaista, nikada nisam bio neko ko je podržavao kult ličnosti. Mislim da je lider opozicije upravo Demokratska stranka i da ono treba da bude tačka okupljanja opozicije. Očekujem saradnju, kažem, sa Sašom Jankovićem, možda i sa nekim drugim pokretima.
RF: A sa Jeremićem?
DŠ:Mislim da Jeremić je kandidovao politiku koja nije bliska više Demokratskoj stranci. On je otišao, da kažem, u desno, njegove izjave koje je dao tokom kampanje, nisu izjave koje su originalne.
RF: A koje, na primer, možete li da nas podsetite?
DŠ: Pa recimo, na primer, da ne pravimo put Niš-Priština zato što će iz Prištine dolaziti neki gadni ljudi koji će kupovati zemlju i stanove po Toplici i po jugu Srbije. To je potpuno bespametno, pogotovu zato što taj put postoji i danas, ali u lošem stanju, što mislim da za taj kraj Srbije, koji je možda i najlepši kraj Srbije, upravo treba da se izgradi jedan dobar put, kvalitetan i da se omogući transport roba i ljudi, da mi funkcionišemo kao jedna uređena država koja se ne plaši da će neko doći u Srbiju da kupuje nešto što je naše, već da vidimo kako da rešimo našu ekonomiju i tog regiona.
RF: Imate li neki plan za gradske izbore, verovatno imate, ali ako možete sada malo da nam kažete?
DŠ: Isuviše je rano da sada govorimo o planovima, razrađujemo razne teme, razgovarali smo o tome i juče, ima vremena ali ćemo ući mnogo spreminiji i mnogo ozbiljniji u gradske izbore. Mislim da je ova gradska vlast, najgora gradska vlast u poslednjih dvadesetak godina, u ovom veku ili milenijumu definitivno i da će na tim izborima, ta gradska vlast ući u političku istoriju i da ćemo onda kao po modelu 1996. godine nastaviti i prema republici i da konačno smenimo vlast koja je napravila mnogo problema građanima Srbije.
RF: Šta mislite da li je moguće da se gradski izbori održe već ove godine?
DŠ: Vrlo moguće. Da se održe gradski izbori, nije nemoguće da se održe čak i parlamentarni izbori, mada u ovim uslovima koji su sada jasni, mislim da Aleksandar Vučić će imati veliku dozu straha da li sme da raspisuje i parlamentarne izbore. Opšte je poznato da on voli da raspisuje izbore na svakih godinu, dve. Mislim da će sada dobro da se zamisli da li će smeti da uđe u tu avanturu i ono što je njihova velika glavobolja, je upravo to što gradski izbori moraju da budu najkasnije za nekih 11 meseci, ako se ne varam.
RF: Zar Vama, kao opoziciji, ne odgovara to što imamo često izbore?
DŠ: Pa znate kako, ja moram da priznam da ono što se dešavalo u Srbiji u poslednjih pet godina, ta vrsta satanizacije koja je bila medijska, zloupotreba i tortura od strane pravosudnih organa, nama svakako nije odgovarala. Podsetiću Vas da smo mi imali oko 120 naših funkcionera koji su privođeni, neki su zadržavani, na naslovnim stranama gotovo svih medija su oni streljani, bukvlano, porodice su mnoge oštećene i da kažemo, u lošem stanju. Da bi se onda dešavalo da mi nemamo nikakve presude i da smo mi od onih žutih ispali zlatni. U tom ambijentu je Vučić i prošle izbore dobio, da Vas podsetim, neposredno pred izbore je bila akcija „Rezač“, gde su pohapsili šezdesetak ljudi od kojih najveći njih nema čak ni optužni predlog, ni optužnicu. Ali, ko to zna? To u Srbiji niko ne zna. U Srbiji se vidi naslovna strana i to je kao da prospete džak perja sa Beograđanke, a onda posle idete po Srbiji i skuplkjate to perje. Dakle atmosfera u kojoj se vode izbori u Srbiji je nefer i nekorektna potpuno. Zloupotrebljavaju se ne samo mediji, već i državni organi i u tim uslovima mislim da je čak to što je Demokratska stranka opstala na našem političkom nebu, za razliku od svih ostalih stranaka, pogledajte malo, znači više ne postoje stranke opozicije, da je to veliki uspeh, a onda sam siguran da ćemo uzvratiti politički udarac, da ćemo ih već, kažem, na gradskim izborima pobediti.
RF: Gospodine Šutanovac Vi, mislim na Demokratsku stranku, itekako možete da se ponosite nekim svojim kadrovima, jer pokazali ste se kao rasadnik kadrova, pa čak i u ovoj vladi iako gospodin Vučić često kritikuje taj neki stari DOS, ima nekoliko funkcionera veoma visokih, koji su iz Demokratske stranke, Goran Knežević, Siniša Mali, ne znam da li je bio u Demokratskoj stranci, ali je bio blizak, ne znam, bio je u vreme Mirka Cvetkovića, bio je u agenciji za privatizaciju, onda Goran Vesić, onda, je l’ ima tu još neko?
DŠ: Pa ima, da ima veliki broj. Pa neki od tih ljudi koji su danas na funkcijama, ne ovi koje ste nabrajali, rade dobar posao.
RF: Jelena Trivan, da.
DŠ: Da, kažem, neki od njih rade dobar posao. Naravno da im zameram što rade za SNS, ali imao sam tu vrstu razgovora i u mojoj familiji i onda smo razmišljali, a šta bi se dešavalo da čak nema tih nekih, nisu to ljudi koje ste pomenuli to da budem vrlo precizan, ali sve skupa kada Aleksandar Vučić kaže da smo mi DOS-ovci, da je Saša Janković, Vuk Jeremić i ne znam ko još DOS-ov kandidat, onda moram da kažem da je dve trećine DOS-a uz njegove skute, da su pod njegovim šinjelom, da je to potpuna jedna paradigma i da je neverovatno šta on priča. I još manje verovatno kako se to primi u medijima i kako ljudi zaista poveruju.
RF: A i on sam je podneo inicijativu za podizanje spomenika Zoranu Đinđiću.
DŠ: Ja bih voleo da je ta inicijativa iskrena, ja u to ne verujem, ja mislim da Aleksandar Vučić nije promenio ništa sem svoje graderobe u odnosu na ono vreme kada je prelepljivao bulevar Zorana Đinđića sa nalepnicom bulevar Ratka Mladića, ja mislim da je to ista pozicija kao što je bila i onda, ali je shvatio da u jednoj uređenoj državi, građanskoj, Srbiji, kojoj bi i on voleo da pripada, da je to možda jedan način da se on njima udvara. Žao mi je što spomenik Zoranu Đinđiću nije napravljen u nekim prošlim vremenima.
RF: A zašto Vi to sada ne podržite, na primer? Zar ne bi bilo bolje da se složite bar u nečemu i Zoran Đinđić će dobiti spomenik, za 20 godina niko se neće sećati tih nadgornjavanja kakav je bio Vučić ili ne znam šta, ali imaćemo taj spomenik?
DŠ: Ja kažem da je sama ideja podizanja spomenika potpuno u redu. Ali da budemo vrlo precizni, i Vi i ja, posao premijera nije da podiže spomenike širom Srbije. To ne radi premijer nigde na svetu. To je pitanje lokalne samouprave, odnosno gradske vlasti. I zašto sa ja, kažem, protiv toga, ne protiv spomenika, protiv zloupotrebe imena Zorana Đinđića od strane čoveka koji je prelepljivao njegovu tablu i od strane ljudi koji su se iseljavali iz bulevara Zorana Đinđića, kada je ta ulica dobila to ime. Podsećam Vas da je Tomislav Nikolić napustio stan u kome je živeo, jer nije hteo više da bude u ulici Zorana Đinđića.
RF: Ili je kupio neki bolji i veći, na drugom mestu.
DŠ: Pa, vrlo moguće i to, ali mislim da je vrlo jasno rekao zbog čega napušta.
RF: Šta mislite ko će biti novi premijer?
DŠ: Pa tu postoji nekoliko rešenja, mislim da ko god bude bio ne može da radi ništa nezavisno od Aleksandra Vučića. Koga će on tu da postavi? Pretpostavljam nekoga ko je najveći poslušnik njegov, ne verujem da će dozvoliti nekome ko išta samostalno može da radi.
RF: To je i Tadić uradio. Nešto slično.
DŠ: Moram da priznam da, ja kao čovek koji vodio Ministarstvo odbrane, nisam ni na koji način bio pod pritiskom Borisa Tadića niti bilo koga u vladi. Radio sam taj posao vrlo slobodno bez nekih pritisaka. Nisam siguran da sada Ministar odbrane radi svoj posao na način na koji sam radio ja, šta više, znam da ne, on čovek se ne meša u svoj posao kao i većina ministara u vladi Srbije.
RF: Ali dobro i tada je postojao Savet za nacionalnu bezbednost kojim je koordinirao tada Miki Rakić.
DŠ: Ali vidite šta imate u situaciji danas. Danas je izabrani predsednik, koji još uvek nije inaugurisan, u isto vreme i premijer, u isto vreme predsednik Srpske napredne stranke i u isto vreme koordinator svih služba bezbednosti u Srbiji.
RF: Pa šta?
DŠ: Pa to je katastrofa, ja mislim da to nije bio Staljin u svoje vreme u Sovjetskom savezu. Ta vrsta koncentracija vlasti.
RF: Ali demokratska koncentracija vlasti.
DŠ: Pa nije čak ni demokratska, pošto mislim da on kao premijer nema pravo da vodi službe, odnosno nema pravo da bude koordinator službi, već, vidite šta je tu interesantno, on tu ne može da nađe jednog čoveka od poverenja, znači od struke to može da nađe, to nema problem, to sam siguran da može da nađe nikoga od struke, ali ne sme da postavi nikoga od struke jer njemu treba neko od poverenja,a da pritom taj posao malo zna. Znači, on ima problem da nađe nekoga ko malo zna i da ima nekog da ima poverenje u njega.
RF: Hoćete da kažete da sadašnji šefovi službi, da on u njih ima poverenja, ali da ne znaju da rade svoj posao?
DŠ: Nisam siguran i da ima poverenja, a ono što se dešavalo, recimo u VBA, podsetiću Vas na nekoliko aktivnosti koje su bile, od praćenja aktivnosti Srpske radiklane stranke do onih afera, skandala, prisluškivanja u hotelu „Crown Plaza“ i ostalih, slobodan sam da kažem špijunskih ludorija, ne idu u čast onih koji vode danas bezbednosne službe.
RF: Dobro, Vas su neki, konkretno Vojislav Šešelj, ne samo on, nego uglavnom, ta mantra se ponavlja, žuti su uništili našu vojsku, Osmanlije su uništile našu vojsku, Vas eto bije taj glas, bili ste ministar odbrane, bije Vas glas da ste uništili vojsku i topili tenkove u Smederevu, šta Vi kažete na to, koliko ste tenkova istopili?
DŠ: Moram prvo da kažem da Vojislav Šešelj se prvo ne razume u vojsku, ja ne znam kako taj čovek može da ima titulu vojvode.
RF: Pa bio u ratu čovek.
DŠ: Obilazio front, pa mislim, takvih ima puno koji su bili ti vikend ratnici, a on nije čak ni ratnik bio, ali ono što demantuje Vojislava Šešelja i sve te ljude koji nažalost poveruju, ja više ne znam ni sam kako da to definišem, mi smo upravno pre nekoliko dana u našoj stranci imali priliku da ugostimo i da prisustvujemo potpisivanju pristupnica dva generala, među kojima je veliki ratnik vojskovođa Sreto Malinović i drugi čovek general potpukovnik Radojičić, isto ratnik, kapetan vojnog broda Nikola Lunić, u našoj stranci admiral Grbovac. Znači svi ti ljudi su ljudi koji su bili u vojsci ceo radni vek i otišli u penziju.
RF: I imaju radno iskustvo.
DŠ: Ratnici ozbiljni. I gle’ čuda, nisu otišli u Srpsku radikalnu stranku da se učlane kod gospodina Šešelja, nego su došli kod mene da se učlane u Demokratsku stranku, sa najlepšim rečima o mom radu.
RF: Jesu li oni ratovali protiv NATO-a?
DŠ: Kako ne.
RF: Kako to gospodine Šutanovac, Vi ste NATO kandidat, žuti kandidat?
DŠ: To je rekao Sreto Malinović, u stvari, u jednoj rečenici u šali, tačno, on je bio najbliži NATO-u, 1999. oči u oči je bio sa NATO-om u vazduhu, mislim da ta mantra oko NATO kandidata takođe postoji, jer oni koji su podržavali, pošto oni koji su 2000., taj DOS, najveći deo je upravo danas uz Vučića, pa se postavlja pitanje da nije on upravo taj NATO kandidat, ali to su sve foskule. Sa druge strane moram da kažem, kao inženjer, ne kao bivši ministar odbrane, u SARTID-u nikada nijedan tenk se nije istopio, ako mi dozvolite samo u jednoj rečenici, U SARTID-u se tope ugljenični čelici, tenkovi se prave od legiranih. Dakle, u SARTID-u se ne tope legirani, da pojasnim, znači nikada niko, ni pre mene, ni posle mene, ni u moje vreme. Na kraju krajeva imali ste priliku da je ministar Gašić dao oglas za robu široke potrošnje, gde se prodaje 282 tenka T55, a ovih dana čitamo kako naša vlada poklanja te iste tenkove Iračkoj vladi, pa se onda postavlja pitanje na koji način su oni materijalizovali nešto što sam ja već uništio, dakle ta priča ne stoji ali je potrebno da se tako nešto priča od strane ljudi koji imaju, pre svega želju da naude drugome, tako da se primila u Srbiji i ljudi zaista misle da je to moguće.
RF: Hajmo kada smo se dotakli NATO-a, Vaš stav o učlanjenju u NATO?DŠ: Moj stav je da Srbija treba da sarađuje sa svim zemljama u okruženju i sa NATO-om svakako, da bezbednosni aspekt u 21. veku ne može da se gleda izolovano u odnosu na region i na svet. Svedoci smo, prošle godine smo imali priliku da vidimo kako sirijska kriza izazove veliku migrantsku krizu, pa čak i preko naše zemlje. Srbije ima još puno kapaciteta kroz partnerstvo za mir koje može da koristi u svoju srhu, a odnos prema NATO-u možemo da definišemo prema nekom referendumu koji može da se održi ukoliko bude postojalo interesovanje. Dakle, Srbija nužno ne mora da bude članica NATO-a, da bi to bilo od koristi sve zemlje koje su ušle u NATO okruženje, su imale veliku korist od toga, imali su veliki rast bruto domaćeg proizvoda, viši stepen bezbednosti. Da li ćemo mi to učiniti ili ne, kažem, to je u našem štapu i mislim čak da to nije interesantno.
RF: Ali čini mi se da ste malo revidirali stav po pitanju referenduma. Ranije ste za to, čini mi se govorili, da na, za to nije potreban referendum? Čak ste imali poređenja neka.
DŠ: Ali nije to bilo samo za to. To je bilo generalno ja imam stav.
RF: Šta ste rekli?
DŠ: Da su recimo raspisivali referendum u Turskoj, kada je Kemal paša pravio modernu Tursku, i kada je odlučivao da sa arapskog pisma pređu na evropsko pismo, pretpostavljam da na tom referendumu niko ne bi mogao da glasa jer ne bi znali da pročitaju šta piše na tom referendumu. Sa druge strane da su raspisivali referendum kada je Vuk Karadžić izvodio ovde pravopisne i gramatičke izmene našeg jezika, siguran sam da na tom referendumu takođe ne bi se prošlo. Ja sam to govorio u smislu da lideri država moraju da preuzmu odgovornost, ne mogu da se kriju iza građana koji su ih izabrali.
RF: I za istraživanje javnog mnjenja.
DŠ: Da. Podsetiću Vas jednu stvar kada kažete sada referendum, mi smo neutralna država, tako što je to parlament konstatovao u jednoj rezoluciji što se tiče Kosova. Mi čak nemamo ni tu jasno definisanu odluku, niti bilo ko u okruženju niti u svetu, tu nesvrstanost ili neutralnost prihvatio, kao što je, recimo, prihvaćena neutralnost Švajcarske. Mi smo trenutno bezbednosno, ni na nebu ni na zemlji, trudimo se da sarađujemo sa kim možemo, ne sarađujemo sa jednim delom, neki kažu Srbije, neki kažu nije Srbija, ali Kosovo svakako je izuzetno važan bezbednosni deo ovog regiona. Hvalimo se kako smo uspeli da ih sprečimo da uđu u Interpol što mislim da je vrhunska greška, sa aspekta interesa bezbednosti građana Srbije, a u isto vreme smo im dopustili da uđu u Međunarodni olimpijski komitet što je promocija Kosova, mnogo veća nego kroz Interpol. Dakle vodimo jednu politiku spoljnu koja je katastrofalno loša, sa bezbednosnog aspekta je loša za građane Srbije, a spolja gledano to je jedna konfuzija koju teško neko može da razume o čemu se radi u Srbiji i okruženju.
RF: Sad ste dosta izneli kritika na aktuelnu politiku ove vlasti, međutim, podsetiću Vas da 2012. je Demokratska stranka, da kažem, izgubila vlast iz svojih ruku, bukvalno zbog nekih promašaja, zbog toga što su neki građani bili jako razočarani.
DŠ: Ratko, mi smo otišli sa vlasti sa 22,4% i 36% u Beogradu smo dobili na tim izborima. Demokratska stranka je prihvatila poraz, prihvatila kritiku i nakon toga smo, kažem, četvrti put promenili naše rukovodstvo. Ono što se desilo prema Demokratskoj stranci, ta vrsta satanizacije, medijske manipulacije, ta vrsta manipulacije kroz državni aparat, tužilaštvo, sudstvo i tako dalje, to se nije desilo ni u jednoj starnci nikada. Nikada nikome se to nije desilo i to je napravilo veliki problem. Ja sam čovek koji je bio u vladi koja je, celokupna vlada gde sam ja bio ministar, je dobila više glasova, ne znam da li znate, 2012., nego 2008. godine. Mi smo 2012. nakon izbora, kao koalicija imali više mandata u parlamentu nego ceo mandat od 2008. do 2012. godine. Nažalost, Boris Tadić je izgubio izbore nad Tomislavom Nikolićem, možemo da analiziramo to koliko god želimo, pobedio je mnogo lošiji kandidat, pobedio je kandidat koji je na neki način dobio podršku onih koji su u to vreme bili nezadovoljni radom Tadića i dozvolili smo da dođe lošiji čovek na poziciju koja je izuzetno važna sa aspekta Srbije i imamo sad situaciju da smo pet godina u jednom beznađu, u kome smo imali predsednika, koji čak nije imao hrabrosti da izađe na megdan ovako, da kažem , sa kandidatima koji su sada mnogo manje poznati nego što je on bio 2012. godine.
RF: Gospodine Šutanovac, hvala Vam na gostovanju. Ovo je bilo sve za večeras, budite sa nama i sledećeg petka u 21 sat.
