Narodni heroj Božidarka Kika Damnjanović, rođena strina Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, samo na jednom mestu, u selu Kovačevac kraj Mladenovca, lično je naređivala ubistva i ubila pedesetak ljudi, a najmanje 200 mladića je oterala na Sremski front, otkrivaju za Kurir potomci ubijenih i svedoci koji su preživeli Kikine bombe, mitraljeze i karabine.Nadimak dobila u ratuKika, koja je ovaj nadimak dobila u ratu, rođena je u Mladenovcu 1920. ali je ubrzo s porodicom otišla za Paraćin, gde je završila školu. Početkom rata vraća se u rodni kraj i pridružuje Kosmajskom partizanskom odredu. Tada upoznaje svog budućeg supruga Dragoljuba Dražu Markoviću, kasnije visokog državnog i komunističkog funkcionera, čiji je rođeni brat Moma Marković otac Mire Marković.- Ta žena pomalo je i podsećala na Miru Marković po hladnom pogledu - počinje priču Prvoslav Matović, meštanin Kovačevca, kraj spomenika ubijenim i nestalim meštanima u toku i posle Drugog svetskog rata.Tek nedavno, zbog straha od komunista, smogli su hrabrosti da svojim precima koje su ubijali Kika i njeni saborci, poznati pod imenom „krvave trojke“, podignu spomenik kako imena žrtava ne bi pala u zaborav. Iako je od rata prošlo više od 70 godina, strah od Kike i Draže Markovića ne prolazi.Starina Dušan Petrović bio je svedok zločina Mirine strine. U ratu i prvim godinama posle njega izgubio je četiri člana porodice.
Stricu isekli pola glave- Bio sam mali. Imao sam četiri godine, ali se i danas sećam. Stradali su mi otac, stric, deda i sestra od strica. Strica su tužili kod Kike da se pozdravio sa oficirom kraljevske vojske, izvesnim Lazovićem. Posle tri dana uhvatili su ga i po njenom naređenju streljali. Moj otac je, kad je čuo šta se desilo, krenuo u potragu za bratom. Našao ga je. Stricu je bilo isečeno pola glave. Doneo ga je na ramenima i sahranio. Posle toga je otišao od kuće jer se bojao da će doći i po njega. Poljubio nas je sve, i nestao. Nikad ga više nisam video - tresući se kao prut priča Petrović.O dedi je, kaže, tek 1979. godine saznao strašnu istinu.- Deda je bačen u javni klozet, na mestu sadašnje autobuske stanice u Mladenovcu. Tu su, kako smo kasnije otkrili, bacali i žive ljude. Nijedan trag javnog klozeta nije ostao. Sagradili su autobusku stanicu, a većina Mladenovčana i ne zna da gazi po kostima svojim sunarodnika - priča Petrović kroz suze.Najjeziviju sudbinu doživela je njegova sestra, koja je bila u dvadesetim. Kika je bila ljubomorna na njenu lepotu.- U kuću su stigle osobe u plavim uniformama. Odveli su je i redom silovali. Njih dvadesetak. Toliko su je isprebijali da je imala strahovite bolove u bubrezima i stomaku. Vratili su je kući bolesnu i krvavu - zamuckujući kazuje Petrović.U to vreme narod je bio prost, verovao je u svašta, pa se sestra dosetila šta su joj stariji u selu pričali.Pili mokraću- Tražila je da pije moju mokraću - trgao nas je u momentu Petrović.- Seko, šta će ti moja mokraća? - pitao sam je.- Ozdraviću. Proradiće mi bubrezi i biće mi bolje - odgovorila mi je.- Jadna, ubrzo je umrla - završio je svoju ispovest Petrović, a već se još naroda sakupilo u centru sela da ispričaju svoju priču. Kako kažu, sva zlodela su sačuvana u crkvenim i partizanskim knjigama, koje je Kika lično ispravljala ostavljajući svoj rukopis.Nastaviće seS. Vojinović - I. Čorbić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
