Političari, ni za šalu niste! Iako je većina njih juče pokušala da nam svojim vicevima, anegdotama i pošalicama izmami osmeh na lice kako bismo simbolično proslavili Svetski dan smeha, koji se obeležava svakog prvog petka u oktobru, tek pojedini su u tome uspeli. A bilo je i onih koji nisu mogli ama baš ničeg smešnog da se sete.Predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić prisetio se događaja kad je izašao iz sporta i uplovio u politiku.Krasiću sve smešno- Kad je Đilas bio gradonačelnik, ja sam tek prestao da igram i onda mi je kilaža bila poprilično velika, pa sam u odelu izgledao kao njegovo obezbeđenje. Bili smo na nekom terenu, gde su bili iskrsli problemi s građanima, pa je njegovo pravo obezbeđenje stalno nekoga legitimisalo.
Kad sam na Jutjubu pogledao snimak na kojem su nekog čoveka koji se nešto žalio intervjuisali, on im je izjavio kako ga je legitimisao Šapić. Novinarka ga je upitala koji Šapić, on je rekao: „Pa Aleksandar Šapić, kako koji Šapić?!“ Poenta je bila da sam delovao kao Đilasovo obezbeđenje, a onda sam shvatio da moram da smršam kako ne bih u tim odelima delovao tako - opisao je Šapić iskustvo „bodigarda“.Poslanik SRS Zoran Krasić kaže da njemu sam odlazak u Skupštinu izaziva smeh.Ne znaju ni ko je u sali- Pre neki dan jedan je lupio da su u skupštinskoj sali prisutni predsednici opština i gradonačelnici i mi smo svi pali u nesvest od smejanja. A on se onda pitao zašto mu se smejao, sa sve onom njegovom smešnom facom - ispričao je Krasić dogodovštinu iz sale.Potpredsednik Skupštine Veroljub Arsić odlučio je da ispriča anegdotu iz parlamenta.- Dok sam vodio sednicu, poslanici je trebalo da postavljaju pitanja. Za reč su se javili Vojislav Šešelj ispred SRS i Joška Broz ispred SPS. Dok sam proziva Šešelja, rekao sam da se pripremi Josip Broz, što je pravo Joškino ime, pa mi je bilo smešno, imajući u vidu da je mi je Josip Broz asocijacija na Tita - rekao nam je Arsić.
Momo ČolakovićUNUK ME PITA: DEDA, ZAŠTO RADIŠ?Poslanik PUPS Momo Čolaković kaže da ne zna da priča viceve, ali da njemu osmeh na lice izmami njegov unuk.- Najviše sam se nasmejao pre neki dan kad me je unuk pitao: „Deda, a gde ti ideš?“, ja mu odgovorim: „Idem na posao“, a on opet: „A kakav posao?“ Pa mu objasnim: „Idem za Beograd, tamo radim da zaradim, da možemo nešto lepo da kupimo“, a on me onda pita: „A zašto deda radiš?“, na šta sam se ja od srca nasmejao - kroz osmeh priča Čolaković.
