Kao sagovornik u seriji intervjua "Bez rukavica", Janković je ukazao da vlast u Srbiji ne želi ni parlamentarnu kontrolu, ni nezavisno sudstvo, ni nezavisne kontrolne institucije, ni slobodne medije, niti nevladin sektor.anković je konstatovao da 2016. godina ni u Srbiji, ni u drugim zemljama Evrope, neće ostati upamćena po poštovanju ljudskih prava.
Prema njegovom objašnjenju, ekonomska kriza, migracije i rat u Ukrajini, kao i odluka Velike Britanije da izađe iz EU, negativno su uticali na primenu standarda u toj oblasti.
"U Srbiji mnogi građani još ne osećaju efekte brojeva i procenata koje slušamo. Ja sam siguran da su ti brojevi tačni, ali još se veliki broj građana oseća ekonomski iscrpljeno i na samom rubu egzistencije", napomenuo je Janković.
On je, kao veliki problem, označio i pravnu nesigurnost.
"Činjenica da nije baš sasvim izvesno da li će zakoni da važe u svakoj prilici i da li će da važe podjednako za svakog, bez obzira na to da li je bliže ili dalje od vlasti, stvara osećaj nepravičnosti, pa se građani brinu i za budućnost i za dostojanstvo", objasnio je Janković.
Struktura pritužbi građana uglavnom ista
Govoreći o pritužbama građana u 2016.godini, on je konstatovao da se svake godine broj pritužbi povećava, ali da njihova struktura uglavnom ostaje ista.
"Građani se žale na teškoće u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava, ali i na rad administracije koja troši vreme i novac građana, često objašnjavajući zašto nešto ne može, a ne i kako može da se uradi", precizirao je Janković.
Dodaje da se građani suočavaju sa problemima u svim oblastima života - od ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, do pitanja legalizacije imovine.
"To su stvari koje nas čine nezadovoljnim. U takvim okolnostima mnogi kažu zašto bih ja bio principijelan i radio sve po propisu, kada drugi, koji se toga ne pridržavaju, bolje prolaze? Zašto ne bih i ja krenuo prečicom? Nažalost, kada prečica postane glavni put, onda se možda može brže stići, ali gde stižemo svi kao društvo i da li je to ono što smo želeli, nisam siguran", ukazao je Janković.
Vlada čeka EK da reaguje po preporukama
Janković žali i što Vlada Srbije čeka da preporuke koje daje služba Zaštitnika građana dobije i u dokumentima Evropske komisije, umesto da pre toga reaguje, na osnovu nalaza domaćeg državnog organa.
"Na moju veliku žalost, Evropska komisija mnogo više uzima u obzir rezultate rada ove kuće, nego što to radi, barem vidno, Vlada Srbije. Mnogo bih više voleo kada bi se u dokumentima Vlade Srbije, strategijama i akcionim planovima, pozivali na izveštaje našeg nacionalnog državnog organa, nego da čekamo da Evropska komisija to konstatuje", rekao je Janković.
Mediji veliki problem
Prema njegovoj oceni, veliki su problemi i u medijima, koji ne proističu prvenstveno iz ekonomske situacije, nego iz toga što vlasti u Srbiji ne prihvataju da mediji budu korektivni faktor.
"Mediji su način da građani saznaju i dobre i loše strane svake vlasti, a naše vlasti već odavno žele da sakriju loše poteze, a da preuveličavaju dobre", ocenio je Janković.
On smatra da je njegova obaveza da na međunarodnom planu ukaže na to da se u Srbiji gase mediji, među kojima i mediji na jezicima manjina.
Janković je objasnio da njegovo bavljenje medijima nije izraz kolegijalnosti, usled činjenice da je i sam bio novinar, već dužnost kao Zaštitnika građana, imajući vidu da je sloboda medija uslov za ostvarivanje prava građana na blagovremeno i tačno informisanje.
"Mediji nemaju slobodu radi sebe samih, nego da bi slobodno građanima prezentovali informacije na osnovu kojih oni mogu da donose odluke na izborima i ne samo na izborima. Gašenje medija po Srbiji pogađa novinare, ali mnogo veće štetne posledice ima za građane Srbije i po celo društvo", upozorio je Janković.
Izvršna vlast smatra da joj je posao da kritikuje moj rad
Upitan o kritikama izvršne vlasti da ne radi dobro, da se ponaša kao opozicija i ne štiti prava građana, Janković je uzvratio da ne želi da odgovara na kritike koje se iznose na uvredljiv način i uz netačnosti i podsetio da je njegova dužnost, po Ustavu, da kontroliše rad organa vlasti.
"Izvršna vlast smatra da je njen posao da kritikuje moj rad, iako Ustav i zakoni kažu nešto drugo", istakao je Janković.
On je ocenio da bi bilo bolje da izvršna vlast radi zajedno sa Zaštitnikom građana na unapređenju položaja građana.
Osvrćući se na rad Zaštitnika građana, Janković je ocenio da je Srbija u proteklih 10 godina dobila instituciju koja je u stanju da bitno utiče na način rada države, ali ne i da ga promeni, jer to zavisi od izvršne vlasti.
Upitan šta njegova služba nije dobro radila u proteklih 10 godina, Janković je odgovorio da se pokazalo da je uvek grešio kada nije dovoljno uporno u javnosti iznosio nepravilnosti koje je utvrdio, pogrešno računajući da će ih vlast ispraviti bez prevelike galame.
"Kada god sam tišinom pružao prostor izvršnoj vlasti da koriguje svoje ponašanje, ona to nije radila. Samo kada sam u javnost iznosio nepravilnosti na najvidljiviji način, onda se nešto dešavalo. Jedna od posledica toga su i napadi na mene lično, ali su se stvari menjale", rekao je Janković.
Zahtev za smanjenje plate marketinški potezUpitan o inicijativi poslanika najveće stranke u vlasti za smanjenje plate Zaštitniku građana, Janković je odgovorio da to smatra marketinškim potezom i da je 2005. zakonom uređeno da plata Zaštitnika bude u visini primanja predsednika Ustavnog suda.
"U prošlosti se dešavalo da se to ne poštuje i da plata bude manja, ali se nisam bunio. Čini se da neko misli da, ako Zaštitnik građana ima veliku platu, da je prima da bi ćutao, a ja uravo smatram da je obaveza Zaštitnika građana da bude izuzetno glasan", objasnio je Janković.
On tvrdi da nije od onih koji smatraju da je plata jedini ili dovoljan uslov za nezavisnost i podseća da je, "i kada mu je plata bila nezakonito smanjena, radio na potpuno isti način".
(Fonet/N1)
