Oni su ukazali da "sedenje na dve stolice" neće moći da traje u nedogled, te da će Srbija morati da se opredeli između Brisela i Moskve prilikom ulaska u Evropsku uniju, ali da to ne znači da neće moći da održava dobre odnose sa Rusijom kao članica Unije.
"Rusija će ostati tema na Balkanu još dugo, ona je tu prisutna preko 300 godina, što je duže od svih velikih sila i nemoguće je taj uticaj ukloniti sa ovih prostora. Tako da će Rusija ostati tema i kad uđemo u EU. Uostalom, vidimo da je to moguće i po nekim drugim državama koje su već u EU, kao što su Mađarska, Bugarska, Grčka... Jer, spoljnu politiku neke zemlje najviše određuju istorija i geografija... A mi smo ipak uvek morali da uvažavamo interese velikih sila i da im se prilagođavamo", rekao je Đukić u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine
Janjić, međutim, ukazuje da aktuelni sukobi zapada i Rusije, a koji se reflektuju i u regionu Balkana, pa i Srbiji u Crnoj Gori, ipak nemaju mnogo veze s nama, već sa pogoršanjem odnosa između Rusije i zapada na generalnom planu, zbog čega i na ovom prostoru svaka od tih strana pokušava da iskoristi priliku kako bi povećala svoj uticaj i istisnula onu drugu stranu.
"To se uvek dešavalo, a sad je samo izraženije zbog pogoršanja odnosa između tih sila. Svako gleda svoj interes, pa tako i NATO pokušava da osujeti sve što bi vodilo jačanju ruskog vojnog prisustva ovde. S druge strane, Srbija ima interes da zadrži dobre odnose sa Rusijom, zbog energetike pre svega, i naše vlasti za sada pokušavaju da to balansiraju... Mi, međutim, nismo nikad bili toliko nezavisni kako to volimo da predstavljamo, posebno naši lideri koji često ističu da sve sami rešavaju, uvek su mali zavisili od velikih sila ", naveo je Janjić.
Đukić smatra da nema ništa sporno u tome što će Srbija učestvovati u humanitarnoj akciji Rusije u Siriji, odnosno što će pomoć Srbije u hrani i lekovim transportovati ruski avioni iz ruskog centra u Nišu. Upitan da li će EU na to gledati blagonaklono, s obzirom da u Briselu već postoje zamerke na delovanje ovog centra, on je kazao da "niko na ovu akciju ne bi obraćao pažnju da odnosi nisu ovakvi kakvi jesu".
"Mislim da u ovom sukobu velikih male zemlje kao što je Srbija treba da sačuvaju autonomiju i da ne postanu žrtve tih sukoba. Jer, bez obzira koliko su ti odnosi zaoštreni, oni stalno razgovaraju i mi moramo sačuvati slobodu naših spoljnopolitičkih poteza", istakao je Đukić.
Janjić, međutim, ukazuje da su današnji odnosi mnogo komplikovaniji u odnosu na period blokovske podele sveta, jer je "danas dvorište izmešteno u Ukrajinu, a između nas i Rusije postoji više prstenova zemalja koje su već u NATO-u".
"Zato je logičan pritisak i zapada i Rusije koji pokušavaju da ovde zadrže uticaj. Mi, međutim, treba da definišemo šta je tu naš interes", napominje Janjić.
Odgovarajući na pitanje može li mala zemlja da zadrži neutralnost i sedi na dve stolice i koliko dugo, Đukić je ocenio da ta politika može da traje dok ne postanemo deo neke unije ili saveza, ali da to za sad nije izgledno jer, smatra on, Srbija neće postati članica EU ni 2025. godine.
"I mi moramo da gledamo sopstvene interese. Ako pogledate EU, nisu ni tamo svi poređani pod konac. Mađarska, Češka, Italija... imaju neki svoj diskurs, iako su u Uniji", naveo je on, dodajući da je očigledan pokušaj uticaj Rusije i na neke evropske zemlje i na naš region, te da "i Mađarska vodi nacionalnu politiku sopstvenih interesa, i Slovačka slično..."
Janjić, pak smatra da interesi Srbije u odnosima sa Rusijom postoje u oblasti energetike, trgovine i drugim, ali da sada neka politička pitanja izbijaju u prvi plan i da su ona naročito neprijatna i teška po male nacije, od kojih se traži da se opredele.
"Mislim da smo se tu dobro postavili jer smo izašli iz priče o četiri stuba, ali zbog toga što ipak u prvi plan ističemo evropski put. A kad se uključimo u EU, onda moramo da igramo po opštim pravilima. Mi smo, uostalom, i istorijski u Evropi a ne u Rusiji", rekao je on.
I Đukić se složio da Srbije ide u pravcu EU, ali smatra da nam je u interesu da sačuvamo i poseban odnos sa Rusijom čak i kad uđemo u EU, a "posebno zbog toga što se EU trenutno transformiše.
"Sad deo članica EU traže veće slobode. Jer, lakše Nemačka izlazi na kraj sa ekonomskim problemima nego na primer Češka zbog toga što ne mogu trguju sa Rusijom. Mada, ni mi ne koristimo one potencijale u ekonomskim odnosima sa Rusijom koje bismo mogli", kazao je on.
Prema rečima Janjića, interesi Rusije trenutno su da Srbiju št dalje drže od drugih saveza kako bi ovde zadržala svoj uticaj, dok Đukić smatra da Rusija ima interes da sarađuje sa EU ali da je u tome onemogućena jer politiku Brisela diktira Vašington.
"U tom pogledu treba sagledati i nedavne poruke ruskog ambasadora u Beogradu da Rusija neće pozitivno gledati na približavanje Srbije EU. Mi treba da razmislimo o tome šta je naš interes i šta su naše mogućnosti, te ko i kako može da nas zaštiti. Moramo da imamo precizan plan i jasne odnose", ukazao je Janjić..
Opredeljivanje će u jednom trenutku biti nužno, smatra i Đukić, koji pak podvlači: "Treba sačuvamo što bolje odnose i sa Rusijom, bez obzira na ulazak u EU".
