„Spreman sam da ponovo odem ako me pozovu i ako budu obezbeđeni uslovi za neometano predstavljanje izveštaja i diskusiju o njemu, ali ja poziv još nisam dobio”, kaže Davenport u intervjuu za Kurir.
Predsednica Odbora za evropske integracije zatražila je bezbednosne provere za poslanike radikala. Nije li to malo preoštro?
Ne bi trebalo ja da odgovaram na to šta je potrebno da se uradi da bismo imali normalnu diskusiju.
U izveštaju EK Srbija je loše ocenjena u oblastima vladavine prava i slobode izražavanja. Šta je potrebno da Vlada Srbije uradi da bi EK registrovao pomak na tim poljima?
U tim oblastima se navode neki pomaci kao što je reforma pravosuđa, ali nema napretka u osiguravanju uslova za slobodu izražavanja. Izveštaj je veoma jasan i daje precizne smernice šta treba da bude urađeno. Na primer, trebalo bi da se usvoji zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, što bi osiguralo normalan pristup pravdi, zatim izbor sudija i tužilaca, što je važno za nezavisnost sudstva, rešavanje velikog broja - oko 1,7 miliona - starih slučajeva u srpskim sudovima... Navodi se da bi trebalo da bude usvojen i primenjen novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i novi zakon o ekonomskim prestupima...
A što se tiče slobode izražavanja?
Ključne primedbe odnose se na obezbeđivanje stabilnog finansiranja za javne servise da bi oni bili uređivački nezavisni i u službi javnog interesa. Tu smo takođe primetili da projektno sufinansiranje predviđeno zakonom ne funkcioniše na najbolji način, da ima dosta primedbi na način kako se sredstva raspodeljuju, često suprotno odlukama nezavisnih komisija koje ocenjuju pristigle projekte.
Znači da naši javni servisi nemaju nezavisnu uređivačku politiku i da nisu u službi javnog interesa?
To je preporuka koja bi trebalo da bude urađena da bi se osigurala održivost finansiranja javnih servisa, što je važno da bi dva javna servisa objavljivala informacije koje su u javnom interesu, što je njihova dužnost.
Koliko se EK bavio medijima koji se osnivaju kao ad hoc politički projekti, kojima se ne zna ni vlasnik ni kako se finansiraju?
Таj deo problema naveden je u izveštaju. Medijski zakoni nisu u potpunosti primenjeni, privatizacija medija nije završena, a zakonodavstvo nije uspelo da poveća transparentnost vlasništva nad medijima.
A šta je sa uticajem reklamnih agencija i njihovim pritiskom na uređivačku politiku, što je problem koji postoji više od decenije?
Problem političkog i ekonomskog uticaja na medije i dalje je izvor zabrinutosti jer postoji prostor za pritisak na uređivačku politiku zbog manjka regulative koja bi se odnosila na raspodelu prihoda od reklama. To smo naveli i u prošlogodišnjem izveštaju, a i sada. Ali ima još važnih primedbi koje niko u javnosti ne pominje.
Na primer?
Pitanje životne sredine, što je deo poglavlja 27, jer se najveći paket evropskih zakona odnosi baš na tu oblast. Te zakone nije dovoljno samo usvojiti već i primeniti. Srbija mora da intenzivira napore u prihvatanju EU standarda. EU je investirala u brojne projekte u ovoj oblasti u Srbiji, recimo, u postrojenja za preradu otpadnih voda ili regionalne deponije za odlaganje čvrstog otpada, ali treba da se intenziviraju i investicije iz budžeta Srbije, od kredita... Reč je o veoma velikim investicijama. Zato bismo voleli da se srpski Nacionalni odbor za investicije konsoliduje da bi se olakšale investicije ove vrste i poboljšale kvalitet života. Ovo su ogromna ulaganja, neophodno je strateški planirati s pogledom u budućnost kako bi se na vreme pripremila budžetska sredstva i obezbedilo učešće donatora, investitora ili kreditora, kao što je recimo Evropska investiciona banka.
Da li je ikada bilo nekih primedbi na način korišćenja evropskih fondova, na pronevere, zloupotrebu?
Ne, Evropski sud revizora detaljno prati i pregleda projekte koje vodi delegacija i projekte kojima upravlja Vlada Srbije. Poslednji izveštaj ovog suda krajnje pozitivno govori o korišćenju IPA fondova u Srbiji.
A šta je sa problemom saradnje s Haškim tribunalom? Da li je suština hapšenje i izručenje troje radikala?
Glavna preporuka je da se usvoji nacionalna strategija za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina. Srbija mora da iskorači s primenom te strategije. Takođe, od 1. januara 2016. nemate tužioca za ratne zločine. EU prati izveštaje Haškog tribunala i hoće da vidi punu saradnju s njim.
A puna saradnja znači i izručenje troje radikala?
Izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala predat je Savetu bezbednosti UN i mi smo vođeni njegovim izveštajem koji se odnosi na taj problem.
Premijer Aleksandar Vučić je imao primedbu zbog toga što se u izveštaju našlo i to što SNS ima sporazum o saradnji sa Jedinstvenom Rusijom Vladimira Putina.
To je deo izveštaja o spoljnim odnosima Srbije i on nije samo o aktivnostima srpske vlade. Jednostavno je primećeno i notirano da jedan broj srpskih partija ima sporazume sa Jedinstvenom Rusijom.
Nekoliko puta ste ponovili stav da zemlja kandidat za članstvo mora progresivno da usklađuje politiku sa spoljnom politikom EU. Da li to znači uvođenje sankcija Rusiji?
Niko ne traži od Srbije da uvede sankcije Rusiji. Srbija ima svoju spoljnu politiku. Ovo nije samo pitanje odnosa s Rusijom već pitanje ukupne spoljne i bezbednosne politike, a to je široka oblast. Pitanje sankcija Rusiji nije jedino pitanje u kojem Srbija svoju politiku nije ujednačila sa ostalim članicama EU. Mi bismo voleli da vidimo postepeno ujednačavanje srpske spoljne politike sa zajedničkom spoljnom politikom EU. Imali smo slučajeve vezane za problem Južnog kineskog mora, Zimbabvea, na primer, kojima se Srbija takođe nije priključila...
Da li nam odnosi sa Rusijom otežavaju proces priključivanja EU?
Ne znam kakve sporazume Srbija ima s drugim zemljama, ali glavni sporazum sa EU jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je osnova za slobodnu ekonomsku razmenu i investicije između Srbije i zemalja članica. Trgovina između Srbije i zemalja EU raste, posebno vaš izvoz. Oko 65 odsto vaše ukupne trgovine je sa članicama EU, a čak i više ako računamo države koje su veoma bliske EU i njenoj ekonomskoj oblasti, kao što su Norveška i Švajcarska. Oko 70 odsto stranih investicija u Srbiji dolazi iz zemalja EU, a i potencijal za rast je ogroman.
Naši zvaničnici sve to znaju, ali šef diplomatije Ivica Dačić je, na primer, jasno rekao da bi Srbija između EU i Rusije izabrala Rusiju. U susednoj Bugarskoj na predsedničkim izborima pobedio je proruski kandidat. Da li u regionu može da dođe do okretanja ka Istoku?
Srbija ima regionalnu saradnju sa ostalim zemljama regiona i aktivna je u Berlinskom procesu, pogotovo na pitanjima transporta, infrastrukturnih projekata, energije, a deo ciljeva tu je da ovaj region bude zaista deo infrastrukturne politike EU.
Posle američkih izbora neki analitičari smatraju da bi Tramp i Putin mogli da izbace EU iz prve lige svetske politike. Očekujete li da se nešto tako dogodi?
EU spaja 28 zemalja sa populacijom od preko 500 miliona ljudi. Potrebno je da se prisetimo da je EU stvorena na težnjama ka bezbednosti i pomirenju, na uspostavljanju održivog mira i omogućavanju prosperiteta u godinama posle Drugog svetskog rata. Strateška orijentacija svih zemalja u regionu je prema članstvu u EU.
Zar nije EU upala u probleme posle bregzita i migrantske krize?
Niko ne pokušava da umanji izazove s kojima se EU suočava. Postoje i ozbiljni finansijski izazovi jer prolazimo kroz period recesije, što nije samo evropski fenomen. Već su vidljivi znaci da EU izlazi iz tog perioda. I izbeglice su veliki izazov. Srbija je značajan partner EU u rešavanju tog problema.
Kako se osećate kada govorimo o uslovima Srbije za pristupanje EU, a dolazite iz zemlje koja želi da napusti tu asocijaciju država?
Britanac sam, ali i građanin EU. To mi piše u pasošu. Građanin sam EU već 43 godine, tako da moja pozicija nije ništa drugačija od pozicije ostalih britanskih kolega koje službuju u institucijama EU. Imam mandat kao ambasador EU, Britanija je još uvek članica EU. Veći deo karijere proveo sam baveći se pitanjima EU kao diplomata Ujedinjenog Kraljevstva. Bio sam sedam godina u Poljskoj pre nego što se ta zemlja priključila EU 2004. Voleo bih da se i Srbija priključi EU.
Zašto slučaj rušenja objekata u Savamali nije pomenut u izveštaju EK? To je dodatno uznemirilo deo javnosti u Srbiji.
Izveštaj EK ne navodi pojedinačne slučajeve, posebno kada je taj slučaj pred pravosudnim organima. Ali ova delegacija prati šta se događa sa tim slučajem i Brisel se redovno o tome izveštava.
Ali ipak ste u izveštaju pomenuli neke pojedinačne slučajeve, kao što je slučaj Tanjuga i incidenta na Paradi ponosa, kada je pretučen Andrej Vučić. 
U izveštaju je jasno navedeno da bi preporuke nezavisnih tela i institucija trebalo da se ozbiljno shvate. Postoji izveštaj zaštitnika građana i njegove preporuke bi trebalo uzeti u obzir. Jasno je da nije prihvatljivo bilo gde na svetu da zgrade budu porušene izvan normalne procedure za to. Građani bi trebalo da budu zaštićeni kada im je ugrožena imovina ili ako su njihova prava prekršena. Tužilac treba da preduzme sledeće korake i nije na nama da se mešamo u to.
U medijima ste često prozivani kao neko ko podržava proteste protiv Vlade Srbije. Čini se i da niste imali najbolji odnos s premijerom Vučićem. Vaš komentar na to je?
Te priče su kao naučna fantastika. Premijer i ja se poznajemo šest godina i on zna koliko sam posvećen da učinim Srbiju delom EU i zna da sam u kritičnim momentima odgovarao ekspresno na potrebe Srbije, kao što je bio slučaj sa Briselskim sporazumom 2013. ili sa poplavama 2014. Premijer je svestan toga i imamo dobar profesionalni odnos.
Da li ste nekad imali neki neprijatan susret s premijerom?
Uvek sam uživao u susretima sa gospodinom Vučićem.
Bili ste britanski ambasador, zatim šef delegacije EU u Beogradu. Šta će vam najviše nedostajati kada napustite Beograd sledeće godine?
To je uglavnom ono što vam nedostaje kad god posle duže vremena napustite neku zemlju. Posle šest godina boravka ovde najviše će mi nedostajati prijatelji koje sam stekao. Ta prijateljstva su blago koje nosite sa sobom kada odete. Ali ja još ne razmišljam o odlasku. Cela moja porodica dolazi u Srbiju da ovde provede Božić i Novu godinu.
