"Apelaciono veće trebalo bi da usvoji žalbu Tužilaštva i preinači pogrešnu oslobađajuću presudu. Dozvoliti da pogrešni nalazi o oslobađanju opstanu bilo bi uvreda za žrtve zločina i u opasnosnt bi dovelo integritet Haškog tribunala", naveli su tužioci u odgovoru na pismo kojim je Šešelj uzvratio na žalbu Tužilaštva.
U danas objavljenom odgovoru, tužioci tvrde da se Šešelj u pismu nije uopšte bavio glavnim tvrdnjama iz njihove žalbe, te da ih nije ni pobio. Ponavljajući navod iz žalbe da je oslobađajuća presuda "neobrazložena" i "nerazumna", tužioci u podnesku ocenjuju da je Šešelj to u svom pismu "propustio da shvati".
Umesto toga, po Tužilaštvu, Šešelj je u svom podnesku izložio neosnovane prigovore na formu tužiočeve žalbe ili "samo ponavlja pogrešne nalaze većine sudija" iz prvostepene presude. Po tužiocima, Šešelj "ponavlja i optužbe da je Tužilaštvo uznemiravalo svedoke i navodilo ih da daju lažne iskaze, kojima, takođe, ne odgovara na tužiočevu žalbu i koje su odlučno odbačene pre više od pet godina posle pune istrage".
Navodeći da Šešelj u svom pismu ponavlja i optužbu da suđenje nije bilo pravično, Tužilaštvo podseća da su i raspravno i apelaciono veće suda te tvrdnje odavno odbacili. U žalbi, koju je uložilo u julu prošle godine, Tužilaštvo je tražilo da prvostepenna oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH i osuđen na 28 godina zatvora,
Kao alternativu, Tužilaštvo je tražilo da suđenje Šešelju zbog procesnih i pravnih nepravilnosti bude ponovljeno. O žalbi Tužilaštva na oslobađajuću presudu Šešelju odlučivaće petočlano apelaciono veće sudskog Mehanizma u Hagu, koji je pravni naslednik Tribunala. Većem predsedava američki sudija Teodor Meron, dugogodišnji presdsednik Tribunala i Mehanizma.
U žalbenom veću u procesu Šešelju biće još sudije Ben Emerson iz Velike Britanije, koji je pred Tribunalom ranije uspešno branio ratnog lidera OVK Ramuša Haradinaja, zatim Florans Arej iz Kameruna, Li Mutoga iz Kenije i Ivo Rosa iz Portugala. Žalbeni postupak podrazumeva i usmenu raspravu pred sudijama tokom koje bi Šešelj, koji je pred Tribunalom godinama zastupao sam sebe, imao priliku da uzvrati na navode tužilaca.Šešelj, koji je od novembra 2014, na privremenoj slobodi u Srbiji, više puta je izjavio da se u Hag neće dobrovoljno vraćati, da ga presuda i postupak ne zanimaju i da je s Tribunalom "završio".
Većinom glasova, Haški tribunal je, 31. marta prošle godine, oslobodio krivice Šešelja. Za oslobađanje su glasali predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti i sudija Mandaje Nijang, dok je sudija Flavija Latanci imala suprotno mišljenje da bi Šešelja trebalo osuditi.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
VESTI KURIR TV 23.02.2017
(Beta)
