Balkanska konferencija u Beču, koja je održana bez zemalja koje čine početak i kraj Balkanske rute, odnosno Grčke i Nemačke, pokazuje jedno: EU je pala na ispitu izbegličke krize. Svaka država članica misli na svoje interese i pokušava da odvrati izbeglice i migrante. Ne postoji "Evropsko rešenje" o kojem je maštala nemačka kancelarka Angela Merkel, pre nekoliko dana na samitu EU. Neće ga biti ni na sledećem samitu EU sa Turskom, 7. marta. Moralo bi da se desi čudo pa da Turska odjednom zatvori granicu sa Grčkom i poželi i uspe da primi sve izbeglice.
Kraj svega zajedničkog
Zemlje duž Balkanske rute i Austrija više ne čekaju na saopštenja ili promenu politike u Berlinu, već su stvari uzele u svoje ruke. Granicu između Makedonije i Grčke mogu da pređu samo očigledne ratne izbeglica iz Sirije i Iraka. Svi ostali će biti odbijeni. Balkanske zemlje se vide samo kao tranzit za Sirijce, rekli su ministri unutrašnjih poslova ponovo i u Beču. Austrija će sve izbeglice da propušta do Nemačke – osim maksimalno 80 dnevno koji mogu da podnesu zahtev za azil u toj zemlji. Po toj logici, Austrija zahteva od Nemačke da navede koliko maksimalno ljudi može da primi, kako bi na granicama na Balkanu znali koliko ljudi mogu da puste. Nemačka vlada, nezadovoljna što Austrija trči pred rudu, ukopala se, igra na vreme i nada se. Ali, čemu se zapravo nada
Više se ne treba nadati evropskoj solidarnosti u distribuciji izbeglica iz Grčke ili Turske. To se jasno vidi na mnogim evropskim skupovima. Sada je zemljama EU stalo da zaštite svoje granice. Teret se pre svega prebacuje na Grčku. Ta zemlja ne može da se nosi sa hiljadama izbeglica koji svakodnevno pristižu – iz više razloga. 
Treba ih zastrašiti i odvratiti
Iza toga je hladna računica austrijske ministarke unutrašnjih poslova Johane Mikl-Lajtner od pre nekoliko nedelja. Grčka ne može i neće da zaustavi migrante i izbeglice. Zbog toga, Grčka je sada de fakto isključena iz graničnog režima EU. Nova granica EU prolazi između Grčke i Makedonije, kao i Grčke i Bugarske. Potrebne su strašne slike očajnih izbeglica i migranata iz Grčke da odvrate ljude, kaže Mikl-Lajtner. Posle nekoliko nedelja, ljudi iz Severne Afrike, Avganistanci i možda Iračani i Sirijci, neće više dolaziti, jer će znati da nemaju šanse da stignu do severne Evrope.To je jednostavna i cinična strategija. Grčka u međuvremenu preti vetom za članstvo Srbije i Crne Gore u EU. To ne doprinosi boljoj političkoj atmosferi u regionu i još više izoluje Atinu.
Situacija je dramatična i komplikovana. Žrtve su, pre svega izbeglice i migranti koji kampuju na ulicama u Atini i Idomeni. Oni su u klopci, jer nazad u Tursku ne mogu. Teoretski mogući povratak ne funckioniše zbog odbijanja Turske. 
Ljudi će i dalje dolaziti
Dakle, šta je verovatno da se desi? Kada se zatvori Balkanska ruta, reka ljudi će tražiti nove puteve: Iz Grčke u Albaniju i dalje u Italiju? Iz Libije i Egipta u Italiju? Iz Turske u Bugarsku? "Zatvaranje granica pojedinačnih zemalja nije rešenje" - to nije rekao bilo ko nego šef Agencije EU za zaštitu granica Fronteks. On takođe kaže da će ove godine, uprkos novoj politici zatvaranja i ograničavanja, Balkanskom rutom ponovo doći više od milion izbeglica i migranata.
Ministri okupljeni u Beču su odlučili da dramatično ograniče migraciju - bilo kako - čak i ako se pritom žrtvuje Grčka. To je moralo da se uradi, inače će Evropa pući, rekao je austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc. Evropa već puca, jer u migracionoj politici u međuvremenu važi: svako protiv svakog
