Istovremeno poručili su Beogradu da još mora da se radi na pitanjima vladavine prava, borbe protiv korupcije, stanja u medijima, saradnji u regionu i usklađivanju spoljne politike sa politikom EU.
Tokom debate o kompromisnim amandmanima izvestilac za Srbiji Dejvid Meklaister podsetio je da je na nacrt izveštaja o Srbiji dobio 325 amandamna i da ih se najviše odnosilo na pitanje prva manjina, regionalnu saradnju, kao i stanje u medijima i pravosuđu u Srbiji.
Mekalister kaže da je dopunjeni tekst izveštaja o Srbiji izbalansiran i precizan.
"Na kraju smo se dogovorili oko 18 kompromisnih amandmana. većina nas se složila da je važno da ohrabrimo Srbiju da ostane na putu ka EU, da istovremeno razgovaramo o prostoru za poboljšanje u politici zemlje u različitim oblastima", rekao je Mekalister.
Predsednik Parlamentarnog odbora za saradnju sa Srbijiom Edvard Kukan ocenio je izveštaj o Srbiji kao "izbalansiran i realistično optimističan".
Kukan ja naglasio da je bitno staviti fokus na postignuća Srbije i pozvao da se "bilateralni amandmani" svedu na najmanju moguću meru. Među takozvanim "bilateralnim amandmanima" najviše je bilo amandmana hrvatskih poslanika koji su činili gotovo jednu četvrtinu ukupno podnetih primedbi.U kompromisnom tekstu izveštaja o Srbiji, oni su u najvećem broju koncentrisani u deo teksta koji se odnosi na pitanje prava manjina u Srbiji i regionalnu saradnju.
Predstavnica hrvatskih poslanika u EP Dubravka Šujica smatra da su kompromisni amandmani "obuhvatili ono što je traženo" i da tekst izvešataja o Srbiji predstavlja "realnu, ali optimističnu situaciju sa Srbijom".Ona je kao osnovna pitanja na kojima bi EP trebalo da inistira kada se radim o evropskom putu Srbije navela usklađivanje spoljenpolitike, dijalog Beograda i Prištine kao i rad na bilateralnim odnosima Srbije sa susedima, konkretno po pitanju granica i sudbine nestalih tokom sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije.
Predstavnici svih političkih grupa u Spoljnopolitičkom odboru EP čestitali su Srbiji na današnjem otvaranju dva nova poglavlja u pristupnim pregovorma Tanja Fajon je posebno naglasila važnost poglavlja 20 za razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji."Srbija je napravila napredak na svom reformskom putu i taj napredak je stalan, poručila je Fajon. Ona je pozvala sve u Srbiji da se uzdrže od populističke i nacionalističke retorike, retorike koja je upućena porotiv EU i najglasila da je i Srbiji i regionu potrebna "sveža energija za reforme", posebno one koje se odnose na vladavinu prava.
Pitanja vladavine prava u Srbiji tokom debate u Spoljnopolitičkom odboru EP pomenula je i potpredsednica Parlamenta Ulrike Lunaček. Ona je naglasila da se "pitanje Savamale" još mora istražiti, a kao osnovne zadatke Srbije navela rad na očuvanju životne sredine, usklađivanje spolje politike sa poljnopolitikom EU, pogotovo u slučaju Rusije i napredak u dijalogu sa Prištinom.
Predstavnik Evropske komisije tokom debate u Spoljopolitičkom odboru EP ocenio je da Srbija napreduje ka svom straeškom cilju članstva u EU.Beograd je ovom prilikom od Komisije dobio pohvale na račun ekonomskih reformi, zalaganja za mir i stabilnost u regionu i način rešanja posledica migracione krize. Evropska komisija dodaje da se očekuje dalji nastvak otvaranja novih poglavlja u pregovorima srbije sa EU i da Komiisja već radi na pripremnim aktivnostima.
Spoljnopolitički odbor EP sutra ujutru glasa o mogućim dodatnim amandmanima i samom tekstu izveštaja o Srbiji.Očekuje se da se jednom usaglašeni tekst u vidu nacrta Rezolucije o Srbiji usvoji na plenarnom zasednju Evropskog parlamneta na proleće, najverovatnije u aprilu.Rezolucije Evropskog paralmenta su pravno neobavezujuće, predstavljaju stavove različitih političkih grupa, ali imaju težinu političke peporuke jedne od tri najvažnje EU institucije.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: VESTI KURIR TV 27.02.2017
