BRISEL - Građani Srbije i dalje prednjače po broju tražilaca azila u Zapadnoj Evropi i neophodno je preduzeti niz mera da se to zaustavi, kaže se u najnovijem izveštaju Evropske komisije.
Udeo državljana Srbije koi traže azil iznosi 42 odsto svih azilanata sa Zapadnog balkana, a slede Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Crna Gora, navodi se u redovnom izveštaju o funkcionisanju bezviznog režima u regionu.
Gotovo tri četvrtine svih azilanata tražili su utočište u Nemačkoj, uprkos gotovo nikakvih šansi da im zahtev bude odobren, utvrdila je Komisija.
Izveštaj pokazuje da broj azilanata neprestano raste otkad su zemlje Zapadnog Balkana stavljene na "belu Šengensku listu" i sugerišse niz mera koje treba da preduzmi zemlje iz regiona i države.
Od zemalja iz kojih dolaze azilanti, uključujući i Srbiju, se traži da ojačaju međusobnu saradnju i graničnu kontrolu i da se osobe koje zarad profita podstiču imigraciju podvrgnu krivičnom progonu.
Zemljama EU koje su meta azilanata sugeriše se u izveštaju da skrate obradu zahteva za azil, preispitaju finansijske beneficije za azilante i pojačaju saradnju sa državama Zapadnog Bakana kako bi se talas zloupotreba zaustavio.
