Pozivajući se na preliminarne rezultate, Rojters navodi da je SNS ojačala dosadašnju većinu u parlamentu. Vučić je, kako se podseća, rekao da želi da dobije jasan mandat za sprovođenje reformi kako bi se pregovori za članstvo Srbije u EU okončali do 2019. godine.
"On će, međutim, morati da se nadmeće sa ponovo oživljenom ultranacionalističkom opozicijom, koja odbija evropske integracije i zahteva bliže odnose sa Rusijom", navodi britanska agencija.
Dosadašnji široki konsenzus u parlamentu za članstvo u EU će razbiti ultranacionalisti lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, ukazuje Rojters. AFP primećuje da se SRS, nakon što nije uspela da osvoji mesta u parlamentu na prethodna dva izbora, sada vraća u skupštinu i, kako se ocenjuje, lider radikala sada bi mogao postati vodeća opoziciona figura u parlamentu. Francuska agencija ocenjuje da će se moćni Vučić sada suočiti sa zadatkom reformisanja neefikasnih državnih kompanija i preobimnog javnog sektora što je, podseća agencija, u skladu sa merama koje zahteva EU i kreditnim sporazumom sa MMF-om.
AP je saglasna da očigledan trijumf SNS znači da će Srbija nastaviti svoj put ka članstvu u Evropskoj uniji, uprkos protivljenju desničarskih stranaka koje se zalažu za bliske veze sa Rusijom. Izbori su predstavljali test za proklamovano obećanje Vučića da će voditi zemlju ka EU, ocenjuje američka agencija, uz konstataciju da su naprednjaci ostavili proruske nacionaliste daleko iza sebe. Vučić je, podseća AP, rekao da je vanredne parlamentarne izbore sazvao jer mu je potreban novi mandat kako bi nastavio sa teškim reformama, koje EU traži, ali ga njegovi protivnici optužuju da zapravo želi da ojača "autokratsku vladavinu" i osvoji još jedan četvorogodišnji mandat dok je još popularan.
Liberalne prozapadne opozicione stranke, među kojima je i stranka bivšeg srpskog predsednika Borisa Tadića, podeljene su i skrajnute, a podrška desničarskim partijama, među kojima je SRS je oživela. Dok su proruska osećanja u Srbiji tradicionalno snažna zbog bliskih istorijskih i kulturnih veza, mnogi Srbi bi, takođe, voleli da njihova zemlja dosegne ekonomske i demokratske standarde bogatih evropskih zemalja, navodi američka agencija.
AP ocenjuje da, iako se ne očekuju velika iznenađenja nakon izbora, oni bio mogli da pomere Srbiju udesno. Bilo kakvo oživljavanje nacionalizma na Balkanu smatra se opasnijim nego u ostatku istočne Evrope zbog ratova devedesetih godina prošlog veka u kojima je poginulo oko 100.000 osoba. Zapadne zemlje su pokušavale da smire balkanske nacije držeći ih na putu ka EU. To bi moglo da propadne ukoliko Srbija odustane od evropskih integracija i okrene se Rusiji, navodi AP pozivajući se na ocene analitičara.
BBC ocenjuje da su izbori u Srbiji, de fakto, bili referendum o nastavku na putu ka EU. BBC je preneo izjavu Vučića da očekuje da će glasači izabrati "put Evropske unije" i podsetio da su ovo treći parlamantarni izbori u Srbiji za manje od četiri godine.
