Na stotine prekršajnih i krivičnih prijava podnese se svake godine zbog bespravnih radnji u okviru Nacionalnog parka "Fruška gora", a šteta se meri u milionima dinara i u decenijama truda da samo jedno stablo stasa.
Iako je više od 10.000 badnjaka besplatno podeljeno građanima uoči Božića, "čuvari srpske tradicije" ponovo su se, opremljeni sekirama, uputili u nacionalni park kako bi ispoštovali "običaj" seče na Badnji dan. Veće štete su primećene u okolini manastira Đipša i Šišatovac, putu koji pripada manastiru Beočin, "Elektrovojvodini" i Širokim ledinama. Manja šteta je primećena na području Erdevika 5. januara, gde je sprečena seča, a ustanovljena manja šteta (oko 20 sadnica).
Većina posetilaca Fruške gore na Badnji dan ni ne zna koji delovi smeju, a koji ne smeju da se seku, budući da je park podeljen po zonama, sa starijim i vrlo mladim stablilma. Određena stara stabla treba poseći kako bi se nastavilo pošumljavanje, ali je šteta koja se načini sečom mladica ogromna zbog napora, ali i novca, koji se ulaže u nov šumski život. Kako za 021 kaže inženjer šumarstva i pomoćnik direktora JP Nacionalni park "Fruška gora" Konstantin Plužarević, gotovo ne prođe dan da se ne podnese prijava protiv ljudi koji dolaze u šumu i ponašaju se kao da je njihova - a ne državna, u suštini svih nas, pa i na našem finansijskom teretu. Situacija je kompleksna jer se često isti ljudi kažnjavaju, takozvani povratnici, koji odsluže svoje mizerne kazne i nije im problem da ponovo odgovaraju. Postoje oni koji se divljom sečom bave kako bi preživeli, a postoje i oni koji dolaze iz daljih delova Srbije samo da bi se bavili krivolovom, šumokrađom i podigli divlji objekat. "Naši čuvari su, zbog izmena zakona o oružju, ostali bez sredstva odbrane. Svakodnevno su prebijani i napadani, a čak su nasrtali na njih sekirama i motornim testerama. Čuvari mogu da opomenu građane, da im zatraže ličnu kartu, a ako uhvaćeni na delu odbije da je pokaže mi zovemo policiju - do tada su počinioci već pobegli. Neki počinioci prikupljaju dovoljan broj kaznenih poena da bi odležali zimu u zatvoru, a onda se od proleća ponovo vraćaju poslu", priča za 021 Plužarević.
Kako dodaje, uvođenje šumske inspekcije Zakonom o šumama malo je olakšalo posao čuvarima i šumarima nacionalnog parka, a uz rad sa 12 čuvara ovog javnog preduzeća proteklih godinu dana zabeleženo je najmanje učinjene štete na teritoriji nacionalnog parka. Zaštićeno područje Fruške gore prostire se na oko 26.000 hektara, to jest na dužini nešto većoj od 80 kilometara i prosečnoj širini od oko petnaest kilometara. Međusobno udaljena i odvojena područja Fruške gore (oko 6.000 hektara) vraćena su na upravljanje Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je dužna da, sa svojim čuvarima, obezbeđuje prostor. Upravo u tom prostoru, objašnjava Plužarević, ove godine je utvrđena divlja seča, s obzirom na to da su građani uvideli da je kontrola malo slabija. Ali ipak, prisutna je, pa je tako nedavno jedan čovek uhvaćen kako u tri sata ujutro seče drvo.
Stara šuma, na milost i nemilost Načelnik Odeljenja za zaštitu staništa i vrsta u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode Nikola Stojnić navodi za 021 da, generalno, srpskim šumama treba pomoć i da je najveća šteta kad se uništava područje na kojem je uloženo mnogo energije i novca za obnovu. Kao što je, recimo, Fruška gora, koja je ionako stara šuma i za koju je potrebno mnogo ulaganja (čitaj: novca).
"Stanje šuma na Fruškoj gori su posledice gazdovanja još iz perioda dva rata, kad su neka od tih stabala počela da rastu. Međutim, mnoga od tih prastarih stabala služe za održavanje biološke raznovrsnosti - domovi su nekim retkim vrstama ptica ili insekata, pa se na njima ne interveniše. Zato postoji zoniranje - podela po starosti i funkcijama, gde je prva zona Fruške gore rezervisana za mlade jedinke i zna se da se tu ne sme loviti. U drugim zonama, koje su zrele za pošumljavanje, korisno je da se organizuje seča, što bi bilo od pomoći i građanima i Parku", pojašnjava Stajnić. Kako dodaje, na Fruškoj gori postoje i "panjače", stabla koja su iznova rasla iz posečenih panjeva, koja čine čitavu jednu šumsku oblast. Ima i stabala starih tek desetak godina, pred kojima je rast, ali koja nekad završe pod sekirama u okviru poštovanja "srpskih običaja". Naši sagovornici kažu da neodgovorni građani čak donose ogromne količine smeća, koje deponuju u okviru nacionalnog parka, a nekad uspeju i da ukradu koje stablo. Neki čak ni ne kriju da to čine na dnevnoj bazi.
Nikola Stojnić stava je da bi problem morao da se podigne na viši nivo i da se ovakvi kriminalci ne procesuiraju samo zbog, recimo, krađe, nego i za narušavanje prirodnog dobra. "Za sad nismo našli mehanizam kako bismo to izveli, nije moguće pravno kategorisati, na primer, uklanjanje stabla kao narušavanje dobra", napominje on. Naši sagovornici navode i da se za seču do jednog kubnog metra drva podnosi prekršajna, a za seču veću od kubnog metra krivična prijava. U oba slučaja, postupci traju neopravdano dugo.
Sve bi moglo da bude izbegnuto samo kada bi se građani informisali o svojim mogućnostima u nacionalnom parku, napominje Plužarević. Kada bi stanovnici svih 44 mesnih zajednica u okolini ovakvo otvorenog kompleksa, kakav je Fruška gora, shvatili da je dovoljno da se jave Nacionalnom parku i dobiju dozvolu da seku, borave, love i slično, situacija bi bila mnogo bolja od sadašnje. "Mi zaista nismo protiv običaja. Ima sasvim dovoljno prostora na Fruškoj gori da se obavi neka seča, ali sve mora da bude s merom, dozvolom i u skladu sa svim propisima kojima se rukovodimo i mi, a i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Nama nije u interesu da kažnjavamo i da nam napadaju čuvare", apeluje pomoćnik direktora JP Nacionalni park "Fruška gora".
(Kurir.rs/021.rs, G.Nikolin)
NE PROPUSTITE
